Papagaji

 Dobrodosli na blog "Papagaji" Ja cu vam pokazati nesto o zivotu papagaja!
Vasa blogerka:Andjela
                                                                   

 Tigrica

Rasprostranjenost Tigrica : Australija osim primorskih oblasti i poluostrva Cape York.

Stanište Tigrica : široki travnjaci, savana Mallee, trave spinifeksa i šipražja mulga kao i široke šume i savane sa  eukaliptusom i bagrenjem, poljoprivredne površine, ponekad ih možemo naći daleko od vodotokova i obala.

Status:Tigrica je veoma brojna u svom lokalitetu i ne smatra se ugroženom vrstom.

Navike Tigrica : ptica koja živi u jatu; veličina jata varira između 20 i nekoliko stotina ptica; povremeno ogromna jata od 25.000 ili više, ukoliko je uznemireno celo jato poleće; kruži sa iznenadnim nepravilnim pokretima, zatim sleće na bezbednom odstojanju na drveće; Tigrica je dobar i jak letač, kod Tigrica svaka ptica ima svoje mesto u jatu bez postojeće hijerarhije, spokojan, veoma retko se svađa, jato prebiva na malom drveću ili žbunju, u zoru prvo posećuje izvore vode, a zatim ide u potragu za hranom; tokom podneva se odmara u senci listova drveća; u potragu za hranom ponovo ide kasno popodne, u sumrak jato se okuplja ponovo na drveću koji im služe kao odmarališta. Tigrica se često teško otkriva jer ga perje dobro kamuflira; traga za hranom na tlu, nije stidljiv, vrlo je pristupačan, redovno viđen u koritima stoke, rekama, barama ili lokvama; celo jato veoma brzo pije,Tigrica je karakterističan nomad bez fiksnih puteva i navika; preferira severnu Australiju tokom hladnih meseci i južne oblasti u toplim mesecima, tih glas, ali bučan u jatu; izvodi devet različitih poziva.

Prirodna hrana Tigrica : semena raznih trava, preferira semena Mičel trave, ali takođe uživaju divljem semenu prosa sa različite širine između 0,5 i 2,5 mm i težine između 0,3 i 1,3 mg; troši se do 5g dnevno, a polovinu troši u jutro a ostatak uveče.

Ponašanje tokom parenja Tigrica : praktično se pari tokom cele godine u svim oblastima, ali preferira period od avgusta do januara u južnim delovima i to od juna do septembra na severu; dostupnost hrane u izobilju je okidač za aktivno parenje; u roku od nekoliko dana dešavaju se fizičke promene, kod mužjaka gonada se uvećava šest puta i cere od ženki prelazi od mutno plavičaste do braon, jajnici se povećavaju po težini i do 237 puta, pare se u loose kolonijama, gnezde se u šupljim granama živih i trulih drveća.Tigrica preferira drveće kulubah eukaliptusa; takođe koristi trule panjeve ili rupe u gredama ograde; gnezda su skoro uvek sa uskim ulazom, dubine najmanje 25 cm ; obloženo sažvakanom trulom strugotinom, kao i prašinom i prljavštinom, prosečno leglo Tigrica je od 4 ili 5 jaja, povremeno čak 9; period inkubacije 17 dana, samo 40 % je otvor; sama ženka leži na jajima; hrani je mužjak; period perjanja 5 nedelja, velika smrtnost među mladima nakon napuštanja gnezda, roditelji prestaju da ih hrane u roku od nekoliko dana i mladi su primorani da se brinu za sebe; odrasli često počinju ponovo sa parenjem, mladi se okupljaju u jatima; zrelost sa 8, 9 meseci, dimenzije jaja 18,6 x 14,2 mm (0,73 x 0,56 inča).

Tigrica je tih mali papagaj obično cvrkuće, izdržljiv, mogu da budu podložni hladnim i vlažnim uslovima i jakim vetrovima, ubrzo postaje poverljiv, mogu biti smešteni sa svojom kao i sa drugim vrstama malih ptica; uživa da šeta po tlu i čeprka pesak ili zemlju.

Smeštaj Tigrica : u kavezu sa zaštitnom ogradom; dozvoljen 1 kvadratni metar podne površine po paru, par ili jedinka se takođe mogu čuvati u velikom kavezu; dijagonalna kutija za gneždenje je dimenzija 18 x 12 x 12 cm, sa ulaza (2 inča) široka.

Hrana : mešavina semena raznog prosa, semena trave za kanarince i neke zobi , kukureka, takođe male količine hrane za divlje ptice, semena korova i konoplje, prosa u prahu, voće, naročito jabuke i šargarepa; zeleniš (Mišjakina, maslačak, spanać); hrana od jaja i mekaka hrana za insekte.

Parenje Tigrica : veoma redovno se postiže i uopšte nije teško; parenje u kolonijama baš kao i kod posebnih parova; oplemenjivanja može početi bilo kada u godini; leglo obično od 4 do 5 jaja , moguće čak do 9; period inkubacije 18 dana; period perjanja 4 nedelje, mladi su nezavisni nakon 2 nedelje, uglavnom su stidljivi i mogu da polete neposredno nakon napuštanja gnezda; moguće je nekoliko parenja godišnje.

Rozeikolis

Stanište Rozeikolis papagaja : Namibija južno od Oranje i ka severnom delu Pokrajine, kao i unutrašnjost jezero Ngami, Bocvana.
Biraju uglavnom suva kamenita područja sa žbunjem i drvećem od nivoa mora do 1.600 m visine; Često ih možemo naći u  području naseljenih mesta, gde ima vode, nikada nisu pronađeni daleko od vode.

Rozeikolisi žive obično u grupama do 12 ptica, retko u većem broju, glasani su i aktivni, često se javljaju svađe unutar grupe; parovi ostaju bliski,Ukoliko u blizini staništa nestane vode lete i po nekoliko puta dnevno na pojilo ili se sele bliže njemu. Oglašavaju se piskavim i metalnim zvukom.

Prirodna ishrana Rozeikolisa : Razne vrste semenja a posebno seme Akacije.

Uzgoj i ponašanje Rozeikolisa: sezone parenja od februara do aprila, gnezde se  posebno u pukotinama drveća ili zauzimaju gnezda Vivera (Philetarius Socius).Nose  4 do 6 jaja, inkubacija 23 dana, period do potpunog dobijanja perja je 43 dana; jaje je mere 17,6 mm.

Smeštaj: Potreban prostran kavez, u koloniji držati najviše 3 para u 1 kvadratni metar po paru; zaštiti ih  od mraza tokom zime, mlade ptice nesmeju biti na temperaturi manjoj od 10 ° C.

Ishrana
Hrane se raznim semenjem, svežim voćem i povrćem. Mladim pticama nabavljati hranu koja obezbeđuje povećanu količinu vitamina C i hranu sa dosta minerala.

Rozeikolis nosi 3 do 6 jaja, inkubacija 20 dana; do samostalne ishrane potrebno oko 32 dana, i ako im se ne obezbedi dovoljna količina minerala odrasli imaju tendenciju da ubiju mlade.

Fiser

Kod Fišer papagaja ženke se od mužjaka razlikuju po manjoj glavi.

Prirodno stanište Fišer papagaja : severna Tanzanija iz južne obale jezera Viktorija, kao i Aruša Serengeti nacionalni park, eventualno Ruanda i Burundija, nastanjuju se i  u različitim primorskim oblastima Tanzanije i Kenije, kao i iz unutrašnjosti Mombasija.

Navike Fišera : Naseljava visoke visoravani sa žbunjem i drvećem, uglavnom između 1.100 i 2.000 m. Može se naći često  i u grmlju Savana, otvorenih travnatih oblasti.

Populacija Fišera je u padu poslednjih godina zbog trgovine pticama i u prirodi ih ima oko 100.000 ptica.

Navike: Žive u grupama od 20 do 80 ptica. Izuzetno su bučni, najčešće se prvo uočavaju po buci, okupljaju  se u blizini obradivih polja i naselja. Često se mogu videti u grupama od nekoliko stotina ptica. Nisu stidljivi i veoma su pristupačani. Karakterišu se  brzim i preciznim letom a oglašavaju se piskavim pištanjem.

Prirodna ishrana Fišera: Uglavnom razne vrste semenja koje se mogu naći u njihovom okruženju, bobice, voće i pupoljci, mogu da prouzrokuju znatnu štetu na usevima i obradivim poljima.

Sezona parenja tokom suvog perioda u januaru i februaru, aprilu, kao i junu i julu, uglavnom nalaze gnezda u šupljinama drveća, pukotinama i rupama, u liticama. Oblažu gnezda prućem. Jaje mere 17,0 mm.

Prilikom uzgoja Fišeri se karakterišu kao srednje bučne ptice. Tek uvezene ptice mogu imati poteškoća sa navikavanjem na klimatske uslove. Fišer Voli vodu i kupanje. Tolerantni su prema drugim pticama kada sa drugim vrstama dele prostor.Preporučuje se što prostraniji kavez.
Kada se drže u kolinijama preporučljivo je držati po tri para ali im je potrebno obezbediti 1,5 m2 po ptici.
Temperatura na kojoj se čuvaju ne sme biti ispod 10 ° C a mladi ne ispod 15 °C.

Fišer se hrani sa raznim vrstama i mešavinama semenja, svežim voćem i povrćem. Mladima je potrebno obezbediti hranu sa dosta vitamina C i minerala.

Uzgoj: Zahvalni su za uzgoj i nisu preterano zahtevni osim što im se mora obezbediti potrebna temperature tokom cele godine. Obavezno im obezbediti grančice za izgradnju gnezda. Fišeri nose 3 do 6 jaja, inkubacija 20 dana, vreme do potpunog operjavanja 32 dana. Legu se i nekoliko puta godišnje ali je preporučljivo samo 2 puta u godini.

Personata papgaji prirodno stanište: Severna i centralna Tanzanija.
Penant boravi na drveću akacije i adansonia, savana i otvoreni travnjaci uglavnom između 1.100  i 1,800 m.

Populacija Personata je opala u poslednjih nekoliko godina zbog intenzivnog hvatanja ptica radi trgovine i možda je opala i ispod 50.000 ptica.

Okupljaju se u jatima od 20 do 80 ptica i često se mogu videti u blizini poljoprivrednih oblasti. Skloni su migracijama u potrazi za hranom. Oglašavaju se specifičnim piskutavim glasom.
Prirodna ishrana: semenje, bobice, voće i pupoljci.

Razmnožavaju se u tokom suve sezone u martu i aprilu, kao i od juna do avgusta, gnezda se uglavnom nalaze u Baobab drveću, ali se mogu naći u drugim stablima, na zgradama, u raznim pukotinama. Gnezda su u obliku kupole i izgrađenea od tankih grančica i trake od kore. Jaje mere 17,0 mm.

Za Personate koje se čuvaju u zatvorenom prostoru može se reći da su srednje bučni papagaji. Kada se drže u grupama mora se voditi računa o prostoru u kojem se čuvaju jer ukoliko je prostor za čuvanje pretesan može doći do čarki među njima što se najčešće ogleda u krvavim tragovima na pticama.

Personate vole vodu i rado se kupaju kada vremenski uslovi to dozvoljavaju.

Za Personate se preporučuje držanje u parovima. Najoptimalnije je držati po tri para stim da minimalni prostor za jednu pticu ne bude manji od 1,5 m2.

Minimalna temperatura 10 ° C, kod mladih ptica ne manje od 15 ° C.
Hrane se raznim vrstama i mešavinama semenja, svežim voćem I povrćem. Mladima potrebno obezbediti hranu sa dosta vitamina C i minerala.

Uzgoj: Zahvalni su za uzgoj i nisu preterano zahtevni osim što im se mora obezbediti potrebna temperature tokom cele godine. Obavezno im obezbediti grančice za izgradnju gnezda. Nose 3 do 6 jaja, inkubacija 20 dana, vreme do potpunog operjavanja 32 dana. Legu se i nekoliko puta godišnje ali je preporučljivo samo 2 puta u godini.

Braonuha konura

Braonouha Konura prirodno stanište: istočna Bolivija, severni Paragvaj i jugozapadni Matto Grosso, Brazil.

Nalazi se i živi na svim terenima zemlje; do 1300 m nadmorske visine, naročito oko Atlantskog dela šuma i otvorenih travnjaka sa araucaria šumama; u kultivisanim regionima; plantažama i po parkovima u gradovima.  

Braonouha Konura je uobičajena i česta vrsta, naročito devillei tip papagaja.

Braonouha Konura se kreće u jatima od 10 do 15 ptica van sezone razmnožavanja; nisu stidljivi; teško se uoče po drveću jer im perje daje odličnu kamuflažu; društveni su; parovi i manje grupe se drže zajedno; obožavaju da čiste  jedni druge; ponekad se sretnu u izuzetno velikim jatima od nekoliko stotina ptica na leglu i drveću na kojima se hrane; upadljivi su jer su bučni; redovno odlaze na vodopade; obožavaju da se kupaju na ivicama vodopada gde voda prska; često oforme izmešano jato sa Brazilskim i Običnim Papagajima; lete brzo i na sve strane.

U prirodi Braonouhe Konure se hrane zrnevljem, cvećem, voćem, košticama; redovno napadaju kukuruzna polja i voćnjake zadajući veće štete.

Razmnožavanje i sezona razmnožavanja je nepoznata; gnezda prave u šupljem drveću u kom izlegu i do 5 jaja; jaje meri 25.8 x 21.0 mm.

U odgajivačnicama Braonouhe Konure su vrlo živahni, brzo se prilagode; lako se odgajaju jer su otporni; vole često kupanje; obično su mrini i tihi a bučni samo kad su uzbudjeni; često su agresivni prema ostalim pticama. 

Kavez razmera 2 x 1 x 2m; sa zastitom od mraza se preporučuje i gnezdo od 20 x 20 70 cm; ovo obezbediti i van sezone parenja.

Ishrana Braonouhe Konure: mešavina zrnevlja, zob, malo suncokreta (novo naraslog), konoplje, zrna za kanarince, prosa, puno voća, povrća i zelene hrane; redovan dodatak minerala i vitamina.

Razmnožavanje u odgajivačnicama se vrlo uspešno obavlja; izolovati par u vreme parenja iako komunalni kavez sa većim pticama ne smeta; pare se tokom cele godine; Braonouha Konura dobije izmedju 3 i 9 jaja; uglavnom 5; inkubacija traje 23 dana a perje naraste u periodu od 50 dana; dva parenja godišnje su moguća; mladi narastu za 12 meseci i razviju se u odrasle papagaje.

Senegalac

Senegalac prirodno stanište : Senegal, Gambija, Gvineja Bisao i Gvineja, istočna i severoistočna Nigerija, severni i jugozapadni Kamerun, Čad.

Senegalac naseljava savane sa drvećem, otvorene šume, može se često naći i u naseljenim oblastima.

Migracije kod ove vrste su česte u potrazi za hranom.
Senegalaci žive pojedinačno, ili u parovima i malim grupama od 10 do 20 ptica van sezone parenja, stidljivi su i nepristupačani. Prvo se uoče po specifičnom načinu leta pa tek onda se uočavaju po oglašavanju koje se prepoznaje po par piskutavih uzastopnih zvukova.

Hrane se raznim vrstama semena, žitaricama, voće (naročito smokve) i pupoljci, takodje se hrane, kukuruzom i kikirikijem u kultivisanim oblastima.

Sezona parenja Senegalaca je od septembra do novembra, gnezde se  na visokim stablima. Jaje je veličine 26.4 mm.

Senegalac je srednje bučan papagaj, zahvalan za uzgoj. Starije ptice u uzgoju znaju ostati pomalo rezervisane prema uzgajivaču dok kod mladih ptica poverenje se stiče veoma brzo. Obavezno im obezbediti drveta ili velikog korenja i panjeva za gnezdo. Izuzetno tolerantni prema drugim pticama.
Preporučljivi prostrani kavezi i čuvanje od mraza i hladnoće zimi.

Ishrana :Mešavina afričke hrane za ptice, pirinač, pšenica, konoplja, i razne vrste semenja, voće i povrće, naročito grožđe, smokve, breskve, jabuke, pola zreo kukuruz.

Senegalac Nosi 3 do 4 jaja, inkubacija 25 dana; period do potpunog dobijanja perja od 9 do 10 nedelja, Znaju biti agresivni prema odgajivaču tokom parenja i odgoja mladih.

 Ninfa

Prirodno stanište Ninfi je Australija.
Mogu se naći praktično na svim vrstama otvorenih terena, preferira područja u blizini vodotokova.

Ninfe su mnogobrojni u prirodi i nisu ugroženi kao vrsta.

Ninfe žive obično u parovima ili malim stadima, jako retko u  velikim grupama i do nekoliko stotina ptica kad je dovoljno hrane ili za vreme sezonske seobe. Vreme provode na golim granama drveća ili mrtvim stablima, vrlo su tihi kada tragaju za hranom. Oglašavaju se uglavnom kada lete.

Hrane se raznim travama i semenjem, voćem i bobicama. Kada se hrane u poljuprivrednim oblastima često izazivaju znatna oštećenja na usevima.

Sezona parenja Ninfepapagaja je uglavnom izmedju avgusta i decembra, ali praktično moguća tokom cele godine, zavisi od povoljnih klimatskih uslova, moguće je i iznošenje legla jedno za drugim. Vole da se smeste u šupljinama drveća ili u granama visokog drveća.,Nose 2 do 5 jaja, inkubacija 19 dana; leglo čuvaju oba roditelja, mladi napuste gnezdo za 5 nedelja, jaja je veličine 19,0 mm.

Ninfe je mirna vrsta papagaja sa melodičnim glasom, brzo postaje poverljiv prema čoveku, nije težak za uzgoj i neškodljiv je za druge ptice. Veoma tolerantan prema drugim vrstama ptica i u uzgoju se može čuvati sa nekom od tolerantnih vrsta.

Mogu se hraniti raznim semenjem ili  mešavinu različitih hrana za ptice, ponekad davati zob i razne vrste voća i povrća.

Dugina Lorika

Dugina Lorika Prirodno stanište : Severna Australija, Nova Gvineja
Živi na svim vrstama terena na drveću, šumama, Savanama i raznim predelima od 1000 do 2000 m nadmorske visine.

Dugina Lorika spada u grupu ugroženih vrsta papagaja što se odnosi na sve podvrste.

Žive u parovima, malim grupama , a izvan sezone parenja formiraju veće grupe od nekoliko stotina ptica. Kada se hrane i kada su na visokim stablima upadljivo su bučni.
Grupe koje formiraju zauzimaju mesto na jednom stablu. Migracije ove vrste su česte ukoliko dođe do manjka hrane na njihovom staništu. Čak su viđeni da u potrazi za hranom preleću na susedna ostrva.

Prirodna hrana Dugine Lorike je nektar, cveće, voće, bobice, polen, semenje raznog bilja, pupoljci, insekti i njihove larve. Izazivaju znatnu štetu na voćnjacima jabuke i kruške, kao drugih gajenih voćki i polja žita.

Sezona parenja je  različita od ostrva do ostrva i varira (na Ceramu od novembra do januara, Solomonska ostrva od oktobra do decembra, Nova Gvineja od februara, Floresa februara do avgusta), u Australiji od avgusta do januara, ili aprila do maja). Gnezde se u šupljem drveću ili granama mrtvog drveća, obično visoko. Nose 2 do 3 jaja, inkubacija 25 dana; period do izletanja iz gnezda  od 7 do 8 nedelja. I nakon napuštanja gnezda mladi se još neko vreme vraćaju u gnezdo u noćnom periodu. Jaje je veličine 22,4 mm.

Dugina Lorika je srednje bučan papagaj, ali kada su uzbuđeni postaju izuzetno bučni. Veoma su otporni kada se aklimatizaciju, aktivan i radoznao, u početku stidljiv, ali obično ubrzo postaje poverljiv, povremeno agresivni prema drugim vrstama.

Za ishranu obezbediti im nektara meda, polena, zobene pahuljice, razne vrste semenja ili miks hrane sa vitamina i mineralim, keks u mleku, razni plodovi, posebno jabuke, kruške i grožđe.

Razmnožavanje je vrlo često i kada su u zatvorenom prostoru. Potrebno je izolovati parove, ako je moguće. Dugina Lorika nosi obično po 2 jaja, inkubacija od 24 do 25 dana, vreme do potpunog operjavanja od 7 do 8 nedelja. U toku parenja obezbediti panjeve ili granje za gnezdo, preporučuje se piljevina. Ponekad uništavaju ili jedu sopstvena jaja. Mladi sazrevaju za parenje za 11 meseci

Crvenokrili papagaj

Crvenokrili papagaj prirodno stanište : Priobalna područja Nove Gvineje, severna Australija i nekoliko okolnih ostrva.
Crvenokrili papagaji žive na eukaliptusima, drveću duž vodotokova i drveću na obodu šuma a redovno se može naći u poljuprivrednim oblastima i u blizini useva.

Vrsta nije ugrožena i na mnogim mestima veoma zastupljena.

Crvenokrili papagaji žive u parovima ili malim porodičnim grupama, van sezone parenja povremeno formiraju grupe do 20 ptica, na Novoj Gvineji u aprilu formiraju grupe od nekoliko stotina ptica za sezonske migracije. Oprezni tihi, i teško uočljivi sem u letu kada se oglašavaju piskavim tonom.

Hrane se u prirodi voćem, bobicama, orasima, semenjem, cvećem, nektaraom, insektima i njihovim larvama.

Sezone parenja Crvenokrilih papagaja nije tačno definisana, ali je uglavnom izmedju avgusta i februara. Gnezde se u rupama šupljih stabala ili na granama. Preferira drveće eukaliptusa duž vodotokova. Nose 3 do 6 jaja, inkubacija 21 dan, na jajima leži samo ženka, mladi napuštaju gnezdo sa 5 nedelja, i dalje prilično dugo vremena sa ostaju sa roditeljima. Jaje je veličine 25,9 mm.

Mirni su i tihi papagaji, pomalo bučni u proleće i jesen, izdržljivi i lako se odgajaju. Podnose temperature preko 5° C.Mužjaci povremeno budu agresivni prema ženkama.

Hrane se raznim vrstama semenja, hranom za kanarince, pšenicom, zobom, suncokretom i konopljom, raznim vrstama voća i povrća, posebno polu zrelim kukuruzom, šargarepom i jabukama. Skloni su ka neumerenoj ishrani i u tim slučajevima postaju gojazni.

Prilikom uzgoja  parove izolovati u vreme parenja. Sazrevaju sa 3. godine, parenje često počinje u februaru ili martu, nose 3 do 6 jaja, inkubacija 20 dana, vreme dopotpunog operjavanja u roku od 35 dana. Vrlo retko se razmnožavaju dva ili više puta godišnje. Mužjaci Crvenokrilog papagaja su često agresivni prema ženkama tako da se preporučuje da  se ponekd mužjak ukloni iz kaveza posle parenja

Kraljevski papagaj

Kraljevski papagaj prirodno stanište : severoistočni Kvinslend.
Kraljevski papagaj naseljava guste kišne šume, drveće eukaliptusa, šumska područja do 1.650 m. Van perioda parenja nalaze se u kultivisanim oblastima, parkovima, baštama i voćnjacima, povremeno i u predgrađima.

Populacija Kraljevskih papagaja je uobičajena i ne spadaju u ugrožene vrste.

Kraljevski papagaji žive obično u parovima ili malim grupama, u jesen se okupljaju u jata do 30 ptica. Prilično su oprezni, u toku dan vreme provode na drveću, a povremene migracije su su uslovljene vremenskim prilikama . Tokom hranjenja su tihi a oglašavaju se piskutavim metalnim zvukom.

Ishrana Kraljevskih papagaja se sastoji od voća, ribizli, orasa, semena trava, biljnih materija, cveća, pupoljaka, insektata i njihovih larvi. Često uzrokuju velike štete na usevima.

Sezona parenja od septembra do januara. Gnezda se u rupama šupljih stabala ili granama mrtvog drveća. Nose od 3 do 6 jaja, obično 4, ženka stalno leži na jajima dok je mužjak stalno u blizini. Jaje je veličine 26,8 mm.

Kraljevski papagaji spadaju u srednje bučne papagaje,  žilavi su i izdržljivi. Ukoliko se drže u manjim kavezima skloni su tome da postanu tromi. Brzo prihvataju uzgajivača  kada se pripitomljavaju kao mlade ptice dok je kod starijh ptica potrbno dosta vremena i rada da bi se potpuno pripitomili.

Potrebno ih je hraniti mešavinom semena suncokreta, pšenice, konoplje, hranom za kanarince, prosom i raznim vrstama voća i povrća, posebno polu zrelim kukuruzom, šargarepom i jabukama, kikirikijem i po mogućnosti ponekad i insektima ukoliko ih private u ishrani.

Period parenja počinje od marta, nose od 4 do 5 jaja, ponekad i do 7 jaja, inkubacija traje 20 dana, period dopotpunog operjavanja je 35 dana a  mladi postaju potpuno nezavisni od roditelja za oko 50 dana. Postaju polno zreli sa dve godine.

Baraband

Prirodno stanište Baraband papagaja: Unutrašnjost Novog i Južnog Velsa i severne Viktorije.
Žive u šumama duž vodotokova, na eukaliptusovom drveću, i drveću u savanama u blizini vode.

Dosta rasprostranjena vrsta i ne smatra se ugroženom vrstom.

Barabandi žive pojedinačno, vrlo retko u parovima, u većim grupama samo van sezone parenja.
Grupe od dva do tri para se formiraju u sezoni parenja početkom septembra.
Veoma su tihi kada se hrane. Baraband većinu vremena provodi u krošnjma drveća koje napuštaju samo kad su u potrazi za hranom.

Hrane se semenjem trave, raznih biljaka, voćem, orasima, bobicama, cvećem i nektarom povremeno se hrane na žitnim poljima u blizini ljudskih naselja.

Barabandi s padaju u prilično mirne papagaje, koji obično brzo prihvataju uzgajivače. Kavez za njih mora biti prostran. Kada se jednom aklimatizuju veoma su izdržljiv i čvrsti. Ako je moguće držati nekoliko parova zajedno. Ova vrsta je podložna infekcijama oka i noge a kao uzrok infekcije može biti i preteran strah. Radi sprečavanja infekcije preporučuje se redovna ishrana crvima.

Hraniti ih mešavinama raznog semenja, suncokreta, pšenice, ovasa, hranom za kanarince, raznim voćem i povrćem, posebno šargarepom i jabukama i insektima i crvima.

Period parenja Barabanda počinje u martu, nose od 4 do 6 jaja, inkubacija traje 20 dana a period do potpunog operjavanja od 35 dana, mladi su nezavisni od roditelja sa 50 dana. Dešava se da se pare i dva puta godišnje.
Ženke postaju polno zrele sa godinu dana a mužijaci sa dve godine.

Berg

Prirodno stanište Berg papagaja je jugozapadna Australija.
Berg papagaji žive u šumama eukaliptusa, duž vodotokova i na drveću i rastinju savana.
Veoma rasprostanje ptice u svom staništu i ne smatraju se ugroženom vrstom.

Berg papagaji žive obično u parovima ili malim grupama, često se okupljaju i u grupe do 300 ptica. Većinu vremena provode na visokim stablima duž reka, traže vode ujutro, a zatim leti u potrazi za hranom. Većinu vremena provodi u krošnjama drveća. Veoma su tihi kad se hrane na terenu i nisu plašljivi u kada se nađu u blizini čoveka. Oglašavaju se karakterističnim ćurlikanjem. Migracije su česte kada tragaju za hranom.

Hrane se raznim semenjem, semenjem trave, voćem, orasima, cvećem i povrćem, a povremeno posećuju voćnjake i useve.

sezona parenja Berg papagaja traje od avgusta do januara. Mužjaci se specifično udvaraju ženkama zauzimajući uspravan položaj sa podignutom glavom i perjem, klimajući glavom raširenih krila i širenjem repa. Gnezde se na visokom drveću ili u rupama šupljeg drveća u drveću eukaliptusa, drveću duž vodotokova. Berg papagaji nose obično 2 do 7 jaja, ženka leži sama na jajima, inkubacija traje  21 dan a period do potpunog operjavanja 6 nedelja. Jaje je veličine 23,4 mm.

Ova vrsta papagaja je prilično tiha, brzo postaju poverljivi prema čoveku, izdržljiv i čvrst posebno kada se aklimatizuje. Izuzetno aktivan u ranim jutarnjim i večernjim satima, podložni infekcijama oka i noge a uzrok je strah i uznemirenost. Preporučuje se redovna ishrana crvima.

Hrane se mešavinama semenja, suncokretom, pšenicom, ovsom, hranom za kanarince, raznim vrstama voća i povrća, posebno šargarepom, pomorandžama i jabukama.

Period parenja Berg papagaja počinje od marta, nose od 4 do 6 jaja, period inkubacije 20 dana. Prvo leglo je obično jalovo jer ženke polno sazrevaju pre mužijaka. Vreme do napuštanja gnezda je 35 dana, a mladi postaju nezavisni od roditelja za 50 dana. Pare se dva puta u jednoj godini ali onda mlade iz prvog legla treba ukloniti.

Princ od velsa

Ženka je sa svetlom krunom, a perje gornjeg repa je sivkasto plavo, gde je trećina bez izduženog vrha; perje krila je izraženo zelene boje, rep je u proseku kraći.
Nezrele kao ženke; mladi mužljaci sazrevaju sa 14 do 18 meseci; često pokazuju rane znake udvaranja (pevanje, šepurenje i širenje zenica).
Dužina: 40 cm (15,5 inča)

Princ od Velsa prirodno stanište: unutrašnjost centralne i zapadne Australije
Stanište: suve oblasti sa travom spinifeks, otvorena, peskovita zemljišta sa Kauzarina i bagremovim drvećem, šipražja eukaliptusa, travnata područja savane sa drvećem pored vodotokova.
Princ od Velsa je dosta retka vrsta papaga.

Navike: obično su u parovima ili manjim grupama, ponekad u većim jatima, sleću na zemlju po hranu, tada su manje stidljive, u suprotnom ostaju u vrhovima stabala, let im je veoma brz i direktan, pojava nečujna, duži letovi na značajnijim visinama, kratki letovi u blizini zemlje, poziv je grub i nemelodičan.

Ishrana Princa od Velsa: uglavnom semena trave, voće, bobice, cveće, nektar, insekti i njihove larve.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja Princa od Velsa je od septembra do decembra, verovatno i u drugim prilikama kada pada kiša, za vreme parenja mužljak zauzima uspravan položaj sa podignutim perjem na glavi, klima glavom, raširenim krilima i širenjem repa šeta se  tamo-amo pred ženkom sa zenicama koje se šire i skupljaju; gnezda prave u stablu visokih drveća ili u šupljim granama drveća eukaliptusa duž reka; gnezda nižu sa malim komadima trulog drveta, gnezdi se do 10 parova,  leglo je  od 4 do 6 jaja; ženka leže sama; jaje je veličine 27,4 X 22,2 mm (1,08 X 0,87 inča).

Princ od Velsa je prilično tih papagaj, nije stidljivi; jednom kad se aklimatizuje izdržljiv je i čvrst, često pasivan, voli da se šeta po zemlji, potreban prostran kavez za ptice, moguće kombinovanje u kavezima sa  manjim vrstama; podložan je infekcijama oka; zahteva standardnu temperaturu.

Ishrana: mešavina semena za kanarince, različite vrsta prosa i semena korova, zobi, pšenice i malog suncokreta; razna voća i povrća, posebno jabuke i šargarepe, šipak; zeleniš (mišjakina, maslačak i sl.), mekana hrana insekata i klice suncokreta za uzgoj.

Uzgoj Princa od Velsa: jednostavan, oplemenjivanje počinje od marta, Princ od velsa nosi 3 do 7 jaja, inkubacija 20 dana; period dobijanja perja je 35 dana, mladi su nezavisni sa 50 dana; preferira panj od  20 cm, unutrašnjeg prečnika i sa najmanje 60 cm dubine sa ulaznom rupom od 8 cm, u prečniku; povremeno se pari u proseku dva puta godišnje, ženke Princa od Velsa   najčešće sazreva u prvoj godini, mužjaci od druge godine, većina pokušaja parenja u ovim godinama je bezuspešna, parovi iz susednih kaveza stimulišu jedni druge na parenje.

Crvenokapi papagaj

Ženka Crvenokapog papagaja sa mnogo svetlog perja; prostor ispod repa prekriven je više zeleno, grudi sivo-plavičaste, koje postaje ljubičasto-plavo prema abdomenu.
Mladunci sa jednolično zelenom krunom na zadnjoj strani vrata, braonkasto-crveno čelo, perje generalno mnogo jednoličnije, grudi i abdomen braonkasti, preliveni ljubičasto-plavim po stomaku, mladi mužjaci dobijaju perje odraslih  sa 14 meseci.

Crvenokapi papagaj Rasprostranjenost:  krajnji jugozapad Australije.

Stanište: različita područja sa  drvećem od gustih šuma eukaliptusa do izolovanih grupa drveća duž puteva, vodotokova ili polja, takođe se nalaze u parkovima i voćnjacima, glavni izvor hrane MARRI semena (Eucalyptus calophylla).

Status: Crvenokapi papagaji su uobičajeni u navedenim lokalitetima; retki samo u istočnim delovima.
Navike: Crvenokapi papagaji obično su u jatima do 20 ili više ptica, bučan, tih kada se hrani u velikim stablima eukaliptusa, ukoliko su uznemireni lete na krunu stabla odakle ispuštaju piskave zvuke, samo jata mladih ptica su nomadska, lete veoma brzo i blago talasaju; praćeni uobičajenim piskanjem, lete od jednog do drugog drveta blizu zemlje, oglašavaju se serijom alarmatnih poziva sačinjenih od  oštrih zvukova.

Prirodne ishrana: uglavnom semena eukaliptusa i Casuarina, pored toga i voće, bobice, orasi, cveće, pupoljci, insekti i njihove larve, takođe jabuke i breskve u voćnjacima.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja Crvenokapih papagaja je od početka avgusta do decembra, udvaranje mužjaka se  prepoznaje podignutim perjem na glavi, sa blago raširenim krilima i lepezasto podignutim repom; izgled upotpunjuje oštrim piskanjem; gnezdi se uglavnom u šupljinama visoko na drveću, ili ulazi u šuplje grane visokog eukaliptusa; gnezdo plete od komada trulog drveća, Crvenokapi papagaj nosi od 4 do 7 jaja, retko i 9; samo ženska legla; vreme inkubacije je 20 dana; perjanje za 5 nedelja, mladi ostaju samo za nekoliko nedelja sa roditeljima; jaja su dimenzija 26,3 x 22,6 mm.

Crvenokapi papagaj je prilično bučan papagaj, naročito rano ujutro i kasno popodne, izdržljiv kada se aklimatizuje, često stidljiv, ne mnogo tolerantan prema ostalim pticama, mnogo uživa u trebljenju, tvrd žvakač; uočava uobičajeno granje i trulo drveće; povremeno dolazi do iznenadnog uginuća bez primetnog razloga; zahteva standardnu temperaturu.

Kavez za Crvenokape papagaje treba da bude na mirnoj lokaciji, jer su ptice osetljive na ometanja.

Ishrana: mešavina semena suncokreta, semena trave za kanarince, različita prosa, zobi, pšenice i nekih konoplji, prosa u prahu, razna voća i povrća, posebno šargarepe i jabuke, šipak; planinske bobice jasena, zelene biljke (Mišjakina, maslačak itd ); grane četinara za žvakanje, poneku mekanu hranu insekata, omekšan dvopek i  klice suncokreta.

Parenje Crvenokapih papagaja : veoma se jednostavno razmnožavaju u zatočeništvu; parenje uglavnom počinje u aprilu, Crvenokapi papagaj nosi od 4 do 7 jaja, inkubacija 20 dana; period perjanja od 35 dana, mladi su nezavisni sa 50 dana; preferira panj 20 cm unutrašnjih prečnika i najmanje 70 cm, duboko; položaj na uglu; gnezdo 18 x 18 x 70 cm, sa ulazom rupom od 7 cm, (3 inča) u prečniku takođe je moguće, često sazreva u prvoj godini, osetljiv na ometanja i na istraživanja gnezda u toku parenja. 

Barnard

 Baraband Rasprostranjenost: severozapadni Kvinslend i istočna granica SeverneTeritorije, Australija.

Stanište Baraband papagaja : niska šipražja eukaliptusa, otvorena područja šuma, drveća pored vodotokova i bagremova šipražja.

Status: prilično česta vrsta u većem delu staništa, ređe viđena na lokalitetima koji su u poslednje vreme niska šipražja eukaliptusa pretvorili u obradiva zemljišta.

Navike Barabanda: obično je u parovima ili malim grupama, vrlo retko u većim jatima do 200 ptica, prilično stidljiv; u zoru napuštaju drveća i lete ka izvorima vode (takođe i na veštačke), ili male rečice da piju pre traganja za hranom, na terenu se često hrani zajedno sa žutom Rozelom (Platycercus flaveolus), Pale-headed Rosella (Platycercus adscitus palliceps), Red-rumped Parrot (Psephotus haematonotus) and Bluebonnet (Psephotus haematogaster);  Baraband se odmara u hladovini u lišću drveća, obično u podne, povremeno nastavlja potragu za hranom, pre zalaska sunca ponovo leti ka izvorištima vode pre povratka u drveće u smiraj dana, samo povremeno vremenske prilike ih teraju na migraciju; leti slično Rozeli (Platycercus sp.)  sa kontinualnim pozivanjem;. kada leti od stabla do stabla leti nisko blizu zemlje pre uzletanja na više grane, ispušta tanak zviždučavi zvuk, alarmantan poziv je oštar i metalni, nežno cvrkuće dok se hrani u stablima, ne ispušta zvuk dok je na otvorenom.

Prirodna hrana Barabanda : semena trave, delovi biljaka, voće, bobice, cveće, pupoljci, insekti i njihove larve.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja Baraband papagaja na jugu je od avgusta do januara, severozapadni Kvinslend (B. b. macgillivrayi) između februara i juna: ponašanje tokom udvaranja je isto kao kod Platycercus vrsta; mužjak u uspravnom položaju sa klimanjem glave, sa raširenim krilima i širenjem repa ispred ženki; povremeno teritorijalne borbe između mužjaka; gnezde se uglavnom u rupama drveća ili u šupljim granama drveća eukaliptusa, plete gnezdo sa komadima trulog drveća, Baraband nosi obično 4 do 6 jaja; Ženke same leže na jajima, mužjak ostaje u neposrednoj blizini; dimenzije jaja barnardija su  27,6 x 22.9 mm , whitei 29,6 x 24,6 mm , macgillivrayi 28,6 x 22,0 mm.

Baraband je srednje bučni papagaj, ponekad teški žvakač, na početku stidljiv i nervozan, ali uskoro se navikne na vlasnika i kavez za ptice; izdržljiv kada se aklimatizuje; uparivanje treba da se uradi dok su mladi, odrasli se često ne usaglase, agresivni su prema drugim papagajima, ako je moguće ne udomljavati ih u blizini druge Barnadije vrste, zahteva standardnu temperaturu. i uživa da šeta po tlu.

Barabande držati u parovima u kavezu čije su dimenzije najmanje: 5 x 1 x 2 m sa zaštitnom granicom; preporučuje se metalna konstrukcija.

Ishrana: suva mešavina suncokreta, pšenice, ovsa, raznog prosa, semena trave za kanarinca i semena korova; razno voće i povrće, posebno šargarepa i jabuka, šipak, zeleniš (Mišjakina  i maslačak); divlji jestive šumske plodove i meka hranu insekata za uzgoj .

Parenje Barabanda:  jednostavno; neophodan je skladan par; parenje počinje u martu; Baraband nosi 4 do 6 jaja, retko 8 jaja, vreme inkubacije 20 dana; perjanje traje 35 dana, mladi se osamostaljuju sa 50 dana; preferira panj za gnezdo od 20 cm, unutrašnjeg prečnika, najmanje 60 cm, dubine; položaj na uglu; gnezdo 20 x 20 x 60 cm sa ulaznom rupom 6 cm, je takođe moguće. 

Penant

Rasprostranjenost Penant papagaja: Ostrvo Kengur- obala južne Australije.

Rasprostranjenost: Ostrvo Kengur- obala južne Australije.

Stanište: Penant nastanjuje vlažne ili polu-vlažne šume do 1.600 m , a izuzetno i na 1.900 m; jata mladunaca se takođe mogu naći redovno u savanama sa drvećem i kultivisanim oblastima sa ostacima šuma, u kišnim šumama, plantažama voća, parkovima i vrtovima.

Status: Penant je poznat po brojnosti.

Navike: Penant obično živi u parovima ili manjim grupama od 4 do 6 ptica; mladunci se okupljaju u jata. U septembru se razdva posle sezone parenja; nije stidljiv; pristupačan je; obično se udružuje sa Istočnom Rozelom (Platycercus eximius); redovno je viđen da se hrani na tlu; jata mladunaca su nomadska; odrasli migriraju samo u zimu u okolna mesta,Penant je često viđen u predgrađima, let im je talasast sa brzim ritmovima krila; protkan ravnomernim kretanjem i propraćen prepoznatljivim zovom; dvosložni zov, alarmantni pozivi su serije piskavog plača; zvuk je generalno dublji od Istočne Rozele (Platycercus eximius).

Prirodna hrana: uglavnom semena trava, žbunja i drveća, naročito eukaliptusa i akacije, uz to i hrane se i voćem, bobicama, pupoljcima, orasima, cvećem, nektarom, insektima i njihovim larvama, često prouzrokuje štetu u voćnjacima i kultivisanim oblastima.

Ponašanje Penanta tokom parenja: sezona parenja je od septembra do decembra ili čak januara; tokom parenja mužjaci se nameštaju na grani blizu ženki sa malo raširenim krilima koje guraju napred nabirajuci perje na grudima; glavu drže visoko ili nagnutu unazad ili bočno, ljujaju se sa repom široko otvorenim, praćeni stalnim cvrkutanjem; gnezdi se uglavnom u rupama šupljinama drveća ili u šupljim granama trulog drveta. Penant nosi od 3 do 7 jaja, ženka sedi na jajima, ostavlja gnezdo kratko u rano jutro i kasno popodne, vreme inkubacije je 19 dana; period perjanja je 5 nedelja,mladunci formiraju jata nekoliko nedelja posle napuštanja gnezda; ptice koje još nisu dostigli potpuno perje odraslih ostaju u gnezdu; dimenzije jaja su 29,4 x 24,2 mm (1,16 x 0,95 inča).

Penant je srednje bučni mali papagaj, brzo se privržava, aktivan, izdržljiv kada se aklimatizuje; uživa  u žvakanju voća i grane vrba, voli da se kupa; uglavnom kompatibilan sa drugim pticama, često sleće na zemlju i čeprka po pesku; u odgoju Penant zahteva standardnu temperaturu.
Smeštaj Penanta: u parovima u kavezu dimenzija najmanje: 4 x 1 x 1,5m (12 x 3 x 4.5  stopa) sa zaštitnom granicom, kutija za gneždenje 22 x 22 x 60 cm, (9 x 9 x 24 inča) sa ulazom rupom 8 cm, (3 inča) u prečniku.

Ishrana Penant papagaja: mešavina semena suncokreta, semena trave za kanarince, razna prosa i korov, zob, pšenica i male konoplje, razna voća i povrća, posebno šargarepe i jabuke, šipka, bobice planinskog jasena; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); jaje i meki insekti, kao i klice suncokreta.

Parenje u odgoju Penanta : redovno se postiže i nije komplikovano; parenje uglavnom počinje u aprilu, mužjak ženku često goni u toku sezone parenja; preferira panj od 25 cm unutrašnjeg prečnika, dubine najmanje 60 cm, položen dijagonalno; leglo ima obično 5 do 7 jaja, vreme inkubacija od 20 do 21 dana; ženku hrani mužjak tokom ovog perioda, ostavlja gnezdo samo tokom obavljanja nužde; period perjanja 35 dana; mladi su nezavisni posle 14 dana, odvajaju se od odraslih posle 4 nedelje, često budu dva parenja u godini.

Rasprostanjenost Rozela: Tasmanija

Napomena: u divljini se povremeno javljaju hibridi Red-rumped Parrot (Psephotus haematonotus), Pale-headed Rosella (Platycercus adscitus) and Crimson Rosella (Platycercus elegans).

Stanište Rozela: Savane sa drvećem, široke šume, parkovi, voćnjaci, kultivisane oblasti i pašnjaci sa drvećem, kao i drveće duž vodotokova, redovno se nalazi u predgrađima velikih gradova.

Status: Rozela je papagaj poznat po brojnosti, uobičajen na lokalitetima u Tasmaniji.

Navike Rozela: obično se nalaze u parovima ili malim grupama, najčešće u leto, a na početku zime jata su od 8 do 20 ptica, pa čak i do 100 ptica, nije stidljiv, često na tlu traga za hranom; tamo se teško otkriva zbog kamuflirajućeg perja; sreće se zajedno sa Crimson Rosella (Platycercus elegans); tokom podneva odmara u visokim krošnjama eukaliptusa, preferira spoljne grane; trebi se ili žvaće grane; uveče se okupljaju, zatim zajedno lete u svoje sklonište, grupe i jata bez parova u proleće lete ka uobičajenim mestima za parenje; tako se brane od drugih parova, tada su mnogo bučniji i upadljivi; sedeći način života, lete brzo i talasasto; kratki niski nivo leta protkan fazama jednoličnog leta i uz redovno pozivanje; inače dugi letovi su na znatnim visinama, poziv dvosložan; oštro piskanje kao serije alarmnih poziva; trosložan poziv kada se odmara na stablima, zvuci su generalno sa veće od visine od Crimson Rosella (Platycercus elegans).

Prirodna ishrana Rozela: uglavnom seme trave, semena drveća i grmlja, posebno eukaliptusa i akacije, pored voća, povrće, bobice, pupoljci, orasi, cveće, nektar, insekti i njihove larve, povremeno uzrokuje štetu u voćnjacima (naročito na jabukama) i u kultivisanim oblastima.

Ponašanje Rozela tokom parenja: sezona parenja Rozela je od avgusta do februara, a izuzetno do aprila i maja, tokom parenja mužjaci se nameštaju na grane blizu ženki sa krilima malo raširenim, perja na grudima su podignuta, glava podignuta na gore, malo nagnuta nazad ili na jednu stranu; ljuljaju se sa raširenim repom, praćeni stalnim cvrkutanjem; udvaranje se može takođe uočiti i na terenu; gnezdi se u rupama drveća ili u šupljinama trulog drveća; preferiraju eukaluptus; gnezda se takođe mogu naći u zečijim jazbinama, palom drveću, na gredama ograde, rupama od košnica i humkama termita; leglo Rozela je od 4 do 9 jaja, obično 5 jaja, ženka leži sama, ostavlja gnezdo dva do tri puta dnevno u potrazi za hranom sa mužjakom ili čeka a bude nahranjena od strane mužjaka; vreme inkubacije 19 dana; ženka hrani mlade sama prvih deset dana, posle toga mužjak ispomaže; period perjanja 5 nedelja, dimenzije jaja 28,1 x 22,5 mm (1,10 x 0,88 inča).

Rozela je srednje bučni mali papagaj, ubrzo postaje poverljiv, aktivan, dobar letač, uživa u žvakanju voćki i grana vrba, takođe voli da se kupa, nespojiv sa drugim pticama, mogu se držati u grupama van sezone parenja; uživa na otvorenom i grebanju u pesku. Rozela zahteva standardnu temperaturu.

Smeštaj Rozela : u parovima, kavez dimenzija najmanje 4 × 2 x 1,5 m (12 x 6 x 4,5 stopa) sa zaštitnom granicom; kutija za gneždenje 22 x 22 x 60 cm, (7 ks 7 ks 24 moduli) sa ulazom rupom 8 cm (3 inča) u prečniku.

Ishrana Rozela: mešavina semena suncokreta, semena trave za kanarince, raznog prosa, seme korova, zoba, pšenice i neke konoplje, razna voća i povrća, posebno šargarepa i jabuka, šipak, bobice zove, zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); jaje, mekana hrana insekata kao i klice suncokreta.

Parenje Rozela : redovno se postiže i nije preterano komplikovano, izbegavati uparivanje sa ostalim Platycercus vrstama u susednim kavezima; udvaranje započinju u martu i aprilu; parenje počinje u aprilu, mužjaci su često agresivni, gone ženke, ukoliko su previše agresivni ne koristiti ih za parenje, preferira panj za parenje od 25 cm, i prečnika najmanje, dubine 60 cm, položaj dijagonalan,Rozela obično nosi od 5 do 7 jaja, period inkubacije od 20 do 21 dana; u ovom perodu mužjak hrani ženku, ostavlja gnezdo samo tokom obavljanja nužde; period perjanja 35 dana; mladi su nezavisni posle 14 dana, odbacuju mladunce najkasnije 4 nedelje nakon perjanja; pare se dva puta godišnje. 

Stenlijeva rozela

Stenlijeva rozela Rasprostranjenost : suva unutrašnjost jugozapade Australije.

Napomena: podvrsta xanthogenys-a, nisu bezrezervno prepoznatljivi zato što postoji i širok preklapajući prostor sa icterotisima i pticama sa istočne ivice područja rasprostiranja, stoga se značajno se razlikuju od standardne forme.

Stanište Stenlijeve rozele : trava savana sa drvećem, široke šume, voćnjaci, pašnjaci i kultivisane površine sa drvećem, kao i drveće duž vodotokova, preferira bagremove i kasaurina šipražja, samo povremeno se nalaze u gustim šumama eukaliptusa, uočeni su u parkovima u Pertu.

Status: Stenlijeva rozela je papagaj poznat po brojnosti.

Stenlijeva rozela navike : obično ih nalazimo u parovima i malim porodičnim grupama; povremeno se nekoliko grupa okuplja u vreme žetve u traganju za zrnevljem, te ih je teško uočiti, uglavnom se vidi samo kada leti iznad zemlje, u podnevnim satima preferira da ostane na viskoim stablima eukaliptusa, Stenlijeva rozela se veoma često odomaćuje oko seoskih kuća; parovi ostaju zajedno, sedelački način život, let bodar i lepršav; sličan Psephotus vrsti, brzi udaci krilima sa naizmeničnim jednoličnim letenjem, poziv za kontakt je brzo ponavljajući kving-kving, podseća na papagaja Mulga (Psephotus varius).

Prirodna ishrana: Stenlijeva rozela uglavnom za ishranu koristi semena trava i delove povrća nađene na tlu, uz voće, bobice, pupoljke, orahe, cveće, nektar, insekte i njihove larve, povremeno prouzrokuje štetu voćnjacima, posebno jabuke, i na kultivisanim oblastima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja Stenlijeve rozele od avgusta do decembra, glavni mesec je septembar; gnezdi se gotovo isključivo u rupama drveća ili šupljinama trulih i zdravih stabala eukaliptusa, leglo od 3 do 7 jaja, obično 5 jaja; ženka sama leži, mužjak ostaje u blizini gnezda; vreme inkubacije 19 dana; ženka samo na kratko ostavlja gnezdo zbog hrane u jutarnjim i večernjim satima; period perjanja 5 nedelja, mladunci ne dobijaju perje kao kod potpuno odraslih, dimenzije jaja 25,9 x 21,9 mm .

Stenlijeva rozela je prilično tih mali papagaj, nije stidljiv, jak i izdržljiv, može se držati sa drugim pticama, dobri letači; redovno im treba obezbediti zalihe voćaka i grane vrbe, voli kupanje, i čeprkanje u pesku na podu kaveza; zahteva standardnu temperaturu.

Stenlijeva rozela smeštaj: u parovima u letu izvan najmanje 3 x 1 x 2 m sa zaštitnom granicom; kutija za gneždenje 18 x 18 x 50 cm, sa ulaznom rupom 5 cm u prečniku.

Hrana: Stenlijeva rozela traži u ishrani mešavinu suncokretovog, semena trave za kanarince, razna prosa, semena korova, zobi, pšenice i nekih konoplji, razna voća i povrća, posebno šargarepa i jabuke, šipak, bobice oskoruše; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); hrana od jaja, hrana za insekte i suncokret.

Stenlijeva rozela parenje : redovno se postiže i nije previše komplikovano; parenje uglavnom počinje u aprilu ili maju, leglo obično sadrži 5 do 7 jaja; period inkubacije 19 do 20 dana; period perjanja 35 dana; mladunci su nezavisni posle 14 dana, odvajaju se od roditelja najkasnije četiri nedelje posle perjanja, parenje je moguće dva puta godišnje; mladunci mogu biti napadnuti od strane mužjaka, nisu osetljivi na inspekcije gnezda.

Mali Aleksandar

Mali aleksandar Rasprostranjenost: Indija južno od 20°C geografske širine, Cejlon i ostrva Rameswaram; svetski poznata populacija.

Staništa: Mali aleksandar naseljava sve vrste prostranog zemljišta sa drvećem, savane sa trnovitim grmljem, suve šume i otvorene sekundarne šume; redovno se nalaze u kultivisanim oblastima, urbanim sredinama, parkovima i vrtovima; takođe se mogu videti na otvorenim javnim mestima u gradovima; traga za hranom na plantažama voća i kafe .

Status: Mali aleksandar je veoma društven, ali je retko ili samo sezonski vidjen u uobičajenim lokalitetima.

Navika: Mali aleksandar živi uglavnom u malim grupama; okuplja se u veća jata prilikom ishrane ili na stablima, povremeno bude više od hiljadu ptica, glasan i upadljiv, nije stidljiv, voli da ostane u jednoj oblasti kreće se oko te oblasti samo kada traga za hranom, leti brzo i direktno sa brzim pokretima krila, poziv mu je glasno piskav, posebno tokom leta i na drveću koje koristi za odmaranje.

Prirodna ishrana: semenje, voće, bobice, cveće i nektar (posebno iz cvetova Salmalia and Erythrina), posle sezone parenja u nekim delovima Indije okupljaju se u velika jata i tragaju za hranom na poljima žitarica, prosa, pirinča i kukuruza, kao u voćnjacima i plantažama kafe često izazivaju znatna oštećenja.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja varira; od decembra do maja u Indiji, novembra do juna na Cejlonu, avgusta do novembra u Africi, tokom udvaranja čuju se meki cvrkuti, ženka okreće glavu u polukrug, širi zenice i krila, mužjak diže jednu nogu i hrani ženku; počinje parenje; gnezdo u rupama visokih drveća; često u pukotinama zidova ili pod nadstrešnicom u Indiji, povremeno u trulim palmama i rupama od detlića barbet u mekanom drvetu; gnezdo je obloženo trulim drvećem, oba partnera leže na jajima, međutim ženka je duža od mužjaka, Mali aleksandar nosi 2 do 6 jaja; vreme inkubacije 21 do 24 dana; period perjanja od 6 do 7 nedelja, dimenzije  jaja 30,7 x 23,8 mm (1,21 x 0,94 inča).

Mali aleksandar je srednje bučni papagaj, težak žvakač; treba mu redovno obezbediti sveže grane, jak i izdržljiv kad se aklimatizuje; brzo postaje poverljiv, uživa da se kupa ili prašnjavi; po mogućstvu se preporučuje prostran kavez, može se držati i na slobodi.

Smeštaj: u kavezu sa zaštitnom granicom najmanje 2.5 x 1 x 2 m ; minimalna temperatura 5 °C (41 °F); najmanje 1,5 kvadratnih metara podne površine po paru; metalna konstrukcija; kutija za gnezdo 24 x 24 x 35 cm, na dnu sa trulim drvećem.

Hrana: mešavina semena šafranike, heljde, raznog prosa, semena trava za kanarince, zob, pšenica i konoplje, proso u prahu; suncokreta u malim količinama i dosta voća (jabuke, banane, smokve, grožđe, oskoruše i bobica bazge); zeleniš (maslačak, cveće, Mišjakina) i povrća (šipak, polusuvog kukuruz, šargarepe, slatke paprike, krastavci); hrane od jaja, smekšan hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje : postižu redovno i nije komplikovano; treba izolovati par jer mogu biti agresivni pre i tokom parenja; parenje počinje u unutrašnjosti kaveza u decembru , a moguće je i izvan kaveza od februara, samo u aprilu je potrebno okačiti kutiju sa gnezdom napolju, tako da visi, da bi se izbeglo vezivanje jaja; prosečno leglo 3 do 5 jaja, vreme inkubacije 23 dana; period perjanja 7 nedelja, mladi nezavisni posle 14 dana, a ako prvo leglo ne uspe, najčešće sledi drugo, mužjaci sazrevaju na 18 meseci, ali prvo parenje počinje sa 3 godine. 

Siljoglavi papagaj

Šljivoglavi papagaj

Ženka je sa plavičasto-sivom glavom i žućkastim završetkom; sa bordo flekama na perjima krila; gornji deo kljuna je bledo žućkast, dok je niže siv. Mladunci su sa zelenkastom glavom i bradom često sa sivim nijansama, čelo je narandžasto-sivo, gornji i donji kljun žućkast, kod oba pola, ženke dostignu perje odraslih na 15 meseci, mladi mužjaci dostignu perje odraslih mužjaka za 30 meseci.

Šljivoglavi papagaj rasprostranjenost: Cejlon, Ostrvo Ramesuaram, istočno od Raualpindi Indija, Nepal i Butan, kao i Zapadni Bengal.

Staništa: Šljivoglavi papagaj nastanjuje otvorena šumska prostranstva do 1500 m visine; preferira šumske oblastie koje se graniče sa kultivisanim terenima, ređe u parkovima i gradovima.

Status: Šljivoglavi papagaj uobičajen je u pojedinim mestima, a već je nestao iz mnogih oblasti.

Navike: nomadski život u parovima ili malim jatima do 15 ptica, zavisno od dostupnosti hrane; redovnih sezonskih migracija kao što je dokumentovano po nekim regionima, jata od nekoliko stotina ptica okupljaju u poljima sa zrelim zrnevljem; preferira visoke krošnje drveća, vrlo pristupačan, okuplja se u velikom broju, u sumrak na mestima gde ima bambusa i šumaraka, često su bučni po mraku; let je brz i jednostavan, sa lakoćom leti kroz drveće, oglašava se promuklim tonom, plače tokom leta.

Prirodna ishrana: Šljivoglavi papagaj u ishrani koristi semena, voće (smokve), orasi, cveće, posebno Salmalia, Butea i Bassia, polen i listovi pupoljci; oštećuje useve, plantaže voća i pirinčana polja.

Ponašanje u parenju: sezona parenja u Indiji počinje od decembra i traje do aprila, od februara do maja i avgusta do septembra na Cejlonu; gnezde se u šupljinama debla ili granama drveća, ponekad i u pukotinama u zgrada, parenje se odvija u kolonijama; leglo 4 do 6 jaja; jaje dimenzije 25,0 x 20,4 mm.

Šljivoglavi papagaj je tih papagaj, na početku stidljiv, a kasnije poverljiv; aktivan u kavezu za ptice; često ravnodušan u malom kavezu, nije posebno težak žvakač; bezazlen u u zajedničkom kavezu, neprilagodljiv sa većim pticama; podložan hladnim, vlažnim uslovima.

Smeštaj: u kavezu sa zaštitnom granicom najmanje 3 x 1 x 2 m ; minimalne temperature 5 °C ; tokom aklimatizacije 20 °C ; obezbediti kutiju od 22 x 22 x 60 cm od samog početka.

Hrana: mešavina semena šafranike, hrane divljih ptica, heljde, semena suncokreta, razna prosa, hrana za kanarince, zobi i konoplje, prosa u prahu, voća (jabuka, kivi, narandza), zeleniša i povrća (mrkva, slatki piperki, krastavac); hrana od jaja i biskvit za uzgoj, teško je naviknuti novo uvežene ptice na različitu hranu.

Šljivoglavi papagaj parenje : često postiže, parenja uglavnom počinje u aprilu, i u zimskim mesecima u unutar kaveza; leglo 4 do 6 jaja; vreme inkubacije 19 do 20 dana; period perjanja od 6 do 7 nedelja, mladi su nezavisni 14 dana nakon napuštanja gnezda; ženka je povremeno agresivna prema mužjaku.

Bradati Aleksadnar

Bradati aleksandar rasprostranjenost: ostrvo Nias, Indonezija.

Stanište: Bradati aleksandar živi u svim tipovima šuma u otvorenom oblastima na visini do 2.000 m, redovno se javlja na lokalitetima mangruva, šumarcima kokosovih palmi, kultivisanim oblastima, parkovima, vrtovima i urbanim područjima.

Status: Bradati aleksandar je vrlo česta ptica, populacija je smanjena na zbog trgovine sa njima.

Navika: Bradati aleksandari žive nomadski u grupama od 10 do 50 ptica, uglavnom se mogu videti kako lete nisko preko širokog zemljišta, a zatim se uspinju i smeštaju se u visokom drveću, bučan, kada sleti na stabla, tih je samo kad se hrani, ostaje u jednoj oblasti, lokalne migracije određuju dostupnost hrane, povremeno jata više od 10.000 ptica tokom sezone berbe pirinča, tada su pirinčana polja izvorište hrane, okuplja se u većim jatima u smiraj dana  na visokim stablima, šikarama od šiblja ili bambusa; povremeno se mešaju sa jatima Slaty-Headed Parakeets (Psittacula himalayana); lete sporije od ostalih vrsta Psittacula, poziv promukao, krik kao truba ili piskavo zviždanje.

Prirodna ishrana: Bradati aleksandar u ishrani koristi semenje, voće, bobice, mali orasi, kestenje, pupoljci, cvetovi i nektari (posebno Parkia speciosa and Erythrina variegata cvetova), često izaziva znatna oštećenja na pirinačanim poljima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja u Indiji, Burmi i Andamanovim ostrvima od decembra do aprila, na Javi cele godine osim aprila; sezona parenja varira u zavisnosti od nadmorske visine i klimatskih uslova; gnezde se u šupljim granama ili trulim stablima; takođe redovno koristi stara gnezda detlića; oblažu ih raspadnutim drvećem; leglo 3 do 4 jaja, dimenzije jaja 29,5 x 24,2 mm (1,16 x 0,95 inča).

Bradati aleksandar je srednje bučan do veoma bučan papagaj; mlade ptice su osetljive tokom aklimatizacije, jer su uglavnom premlado ulovljeni, stariji su izdržljivi i prijemčljivi kad se aklimatizuju, težak žvakač; redovno im treba obezbediti zalihe svežih grana, nije stidljiv; uživa u kupanju i oprašivanju; povremeno nesuparen; kolonije samo u velikim kavezima za ptice.
Smeštaj: u kavezu sa zaštitnom ogradom najmanje 2,5 x 1 x 2 m (9 x 3 x 6 stopa), minimalne temperature u toku aklimatizaciju 20 °C (67 °F), inače ne manje od 5 °C (41 °F ); najmanje 1,5 m² (15 kvadratnih stopa) površine po paru u zajedničkim kavezima, metalne konstrukcije, kavez od drveta bude brzo uništen.

Hrana: mešavina semena od neoljuštenog pirinča, šafranike, heljde, razna prosa, semena trave za kanarince, zobi, pšenice i konoplje, prosa u prahu; u manjim količinama suncokret, jestivo kuvano kestenje, voće (jabuke, banane, oskoruše i bobice bazge), zeleniš (maslačak, cveće, Mišjakine) i povrća (šipka, polusuvog kukuruza, šargarepe, slatke paprike, krastavci): hrana od jaja, smekšan beli hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje : Bradati aleksandar kao vrsta se ređe razmnožava, ali nije teško ga razmnožavati u odgajivačnicama; potrebno je izolovati par, uzgoj počinje u martu, prosečna leglo 3 do 4 jaja, period inkubacije 22 dana; period perjanja 7 nedelja, mladi su nezavisni posle 14 dana; kutije za gnezdo 25 x 25 x 40 cm, (10 x 10 x 16 inča); dno sa trulim drvećem.

Zlatnovrata Ara

Zlatnovrata ara rasprostranjenost: centralni Brazil u severnoj Gois i severoistoku Mato Grossou, kao i severna i istočna Bolivija, jugozapadno Mato Grosoa širom severne Paragvaje do Jujuy i provincije Salta u severozapadnoj Argentini.

Navike: Zlatnovrata ara naseljava skoro sve vrsta terena sa drvećem, vlažne šume, šume duž vodotokova, suvi travnjaci sa izolovanim drvećem i kultivisanim zemljištem do 600 m .

Status: Zlatnovrata ara je društven papagaj jer je prilagodljiv; adaptljiv na druga staništa.

Navika: žive u parovima ili malim grupama van sezone parenja; povremeno u većem broju duž vodotokova i drveću na kojem odmara, često se svađa za bolje mesto, upadljiv, brz i direktan let ili leti zavojno dok se ne spusti na nadstrešnicu, alarmantan poziv je jako piskav, podseća na glasove Aratinga vrsta.
Prirodna ishrana: voće (palmino voće, smokve), semena i pupoljci, povremeno se hrani u poljima kukuruza i žitarica.

Ponašanje tokom parenja: parenje počinje od decembra, gnezde se u trulim granama ili stablima, u nekim slučajevima na 20 metara visine, nema više poznatih detalja, dimenzije jaja 34.5 x 27.0 mm .

Zlatnovrata ara je srednje bučan do bučan makao papagaj, uglavnom nije stidljiv; brzo postaje poverljiv, ptice iz izgnanstva su mirne i prijatne s početka, izdržljiv posle aklimatizacije, zahteva malo kupanja; uživa u žvakanju svežih grana, može da bude sa drugim papagajima, čak i tokom sezone parenja u velikom kavezima za ptice.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1,5 x 2 m sa zaštitnom ogradom; minimalna temperatura za novo uvezene ptice 15 °C , kada se aklimatizuje 5 °C .

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, razna prosa, zobi, konoplje, oskoruše sušene ribizle, dosta voća, povrća (poluzreo kukuruz, krastavac, šargarepa), zeleniš; redovno dodavati mineralne dodatke; sušene škampe, hranu od jaja i poluzreo kukuruz za uzgoj.

Parenja : često se postiže, parenje uglavnom počinje u maju, dijagonalna kutija za gnezdo 25 x 40 x 30 mm ili panj sa 25 cm i unutrašnjeg prečnika i visine 60 cm, (24 dodataka); ulazna rupa prečnika 8 cm ; leglo sa najviše 3 do 4 jaja, vreme inkubacije 26 dana; period perjanja od 12 nedelja, nije osetljiv tokom uzgajanja; veoma dobro podnosi uznemiravanje; parovi mogu biti veoma agresivni prema vlasniku, moguća su dva parenja godišnje, ali nije uobičajeno, parenje je moguće u komunalnim kavezima za ptice, u nekim slučajevima dve ženke mogu da se pare sa istim mužjakom. 

Ara manilata

Ara manilata rasprostranjenost : duž Anda i u jugoistočnoj Venecueli, zapadna Kolumbija, istočni Peru i severna Bolivija, Trinidad, Gvajana, Francuska-Gvajana, Surinama i države Gojas, Pjaui, Bahia i Matu Grosu u Brazilu.

Stanište: Ara manilata nastanjena je u šumarcima palme porodice Mauritia, uglavnom pored vodotokova ili močvarnih područja; povremeno na kultivisanom zemljištu i plantažama do 500 m.

Status: Ara manilata je izuzetno društven papagaj.

Navika: Ara manilata živi u malim grupama ili jatima do nekoliko stotina ptica van sezone parenja; brojnost zavisi od dostupnosti hrane, jata lete između 7.00 i 10.00 časova iz stabala odmarališta do mesta gde se hrane, povratak između 3.00 i 5.00 časova; veoma oprezni tokom dana, neupadljiv među lišćem palme, povremeno se udružuje sa Orange-winged Amazon (Amazona amazonica) or Chestnut-fronted Macaw (Ara severa); lete brzo, ritmički udarci krila, u pratnji glasnim piskavim glasom ili skičanjem.

Prirodna ishrana: gotovo isključivo plodovi Buriti palme.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja u Venecueli od maja, od februara u Gvajani, u februaru i septembru na Trinidadu i u Brazilu od septembra; gnezde se u šupljinama trulog drveća, najčešće okruženi vodom (potrebna im je dodatna zaštita od gnezda predatora); leglo od 2 jaja; dimenzije jaja 42,5 x 26,8 mm.

Ara manilata je srednje bučni makao papagaj, na početku stidljiv; može postati poverljiv; osetljiv tokom aklimatizacije; primetna je tendencija da umru bez razloga, zahteva malo kupanja; uživa u žvakanju sveže zelene grane.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1,5 x 2 m sa zaštitnom unutrašnjom ogradom; minimalna temperature za novo uvezene ptice 20 °C , za aklimatizovane ptice ne ispod 10 °C, u prvoj godini ne bi trebalo da budu u toku leta napolju.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, raznog prosa, zobi, konoplje, oskoruše, sušene ribizle, dosta voća (jabuke, kruške, banane, papaje), zeleniša i povrća, redovno davanje mineralnih dodataka, tendencija da neuravnotežen jedu i preteraju u hrani, davati hranu od jaja i poluzrelog kukuruza za uzgoj, potrebna je povećanje doze vitamina i mineralnih dodataka tokom aklimatizacije.

Parenje: povremeno se postiže; preferira prilično tamnu unutrašnjost kaveza za ptice; uspravna kutija za gnezdo 22 x 22 x 60 cm (9 x 9 x 24 inča), ulaznog prečnika 8 cm, (3 inča); leglo 3 do 5 jaja, vreme inkubacije 25 dana; period perjanja 11 nedelja, tokom uzgoja veoma stidljiv, ponekad osetljiv na ometanja i inspekcije gnezda .

Ara marakana

 Ara marakana rasprostranjenost: istočni Brazil od Para do Marahao južno do Mato Grossoa i Rio Grande do Sul, Paragvaja i severoistočne Argentine.

Stanište: Ara marakana naseljava šume u blizini vodotokova, primorske šume do 1.000 metara.

Status: Ara marakana je sada retka vrsta zbog obimne seče šuma, ugrožena u Paragvaju.

Navike: Ara marakana živi u parovima ili grupama van sezone parenja; leti različito od ostalih patuljastih makaoa sa ćudljivim pokretima; poziv promukao.

Prirodna ishrana: nepoznata; povremeno se hrani u poljima kukuruza i žita.

Ponašanje tokom parenja: Nepoznato, jaja dimenzije 37,1 x 29,9 mm.

Ara marakana je srednje bučni makao papagaj, često stidljiv, obično miran i poverljiv ako je uzgojena u avikulturi, otporan, a nije osetljiv posle aklimatizacije, zahteva malo kupanja; uživa u žvakanju svežih grana.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1,5 x 2 m sa zaštitnom unutrašnjom granicom, minimalna temperatura za novo uvezene ptica 15 °C , ne manje od 5 °C kada se aklimatizuje.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, razna prosa, zob, konoplja, suve bobice bazge, dosta voća, povrća i zeleniša, redovno konzumira mineralne dodatke, suve škampe, sklon je prehranjivanju tada se stavlja na dijetu, davati kalcijum pre i tokom gajenja; hrana od jaja i poluzreli kukuruz za uzgoj.

Parenje: često se postiže; parovi se radije pare u relativno tamnim delovima prostorije; dijagonalna kutija za gneždenje 22 x 40 x 30 cm (8,5 x 16 x 12 inča), ulazna rupa 8 cm (3 inča) u prečniku, leglo 4 do 5 jaja; vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja, veoma stidljiv tokom parenja, osetljiv na inspekcije gnezda i druga uznemirenja, često dovodi do oštećenja jaja, moguće do 3 parenja godišnje. 

Ara nobilis

Ara nobilis rasprostranjenost: Brazil u državi Goias, Mato Grosso, Sao Paulo i Espirito Santo.

Stanište: Ara nobilis naseljava otvorene šume, savane sa obližnjim šumama, caatinga oblastima, palminim šumarcima, ivice kišnih šuma, povremeno u plantažama.

Stanje: Rasprostranjenost Ara nobilis u velikim delovima oblasti distribucije je brojno.

Navike: Ara nobilis živi obično u manjim grupama od 10 i više ptica izvan sezone parenja; povremeno u većim skupovima do 100 ili više, prilično stidljiv, samo su pristupačniji kada se hrane, uglavnom se može primetiti kada proleti, a onda je glasan, brz i direktan let sa brzim, ćudljivim udarcima krila; poziv pištav ili se brzo ponavlja promuklo skričanje.

Prirodna ishrana: Ara nobilis u ishrani koristi semenje, voće, bobice, orase i cveće.

Ponašanje tokom parenja: sezone parenja između februara i juna; gnezde se uglavnom u šupljinama trulih palmi; dva takva gnezda su pronađena u deblima jedne palme, ponekad koristi humke termita u drvetu; jaje dimenzija 32.8 x 26.9 mm (1.29 x 1.06inča).

Ara nobilis je srednje bučni do bučni makao papagaj, povremeno jak žvakač, na početku stidljiv i nervozan, većina ipak brže raste kada se navikne na vlasnika i kavez za ptice; izdržljiv kada se aklimatizuje; agresivne prema drugim vrstama pri parenju, uživa u  kupanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1 x 2 m sa zaštitnom ogradom; potrebna metalna konstrukcija; minimalna temperatura 5 °C.

Ishrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, pšenice, zobi, griza, semena trava za kanarince i razna prosa; razno voće i povrće, posebno šargarepe i jabuka, poluzreo kukuruz; šipak, bobice bazge; zeleniš (Mišjakina, maslačak itd ); redovno potrebni mineralni dodaci, hleb i pecivo za uzgoj.

Parenja : često se postiže i nije teško; uspešniji u zatvorenom prostoru nego napolju; parenje obično počinje u martu, leglo 4 do 6 jaja, vreme inkubacija 23 dana; period perjanja 2 meseca, mladi već nezavisni od nedelju dana nakon izlaska iz gnezda; panj za parenje sa 20 cm (8 inča) unutrašnjeg prečnika, visine 50 cm (20 inča), kutija za gnezdo: 20 x 20 x 60 cm (8 x 8 x 24 inča) sa ulaznom rupom 8 cm (3 inča) može i šire.

Plavoglava aratinga

Plavoglava aratinga rasprostranjenost: oblast Boca del Rio na Venecuelanskim ostrvima Margarita.

Stanište: Plavoglava aratinga naseljava otvorena područja, savane sa žbunjem i drvećem, ivicama šuma, povremeno se hrani u kultivisanim oblastima.

Status: Plavoglava aratinga je uobičajena u većem delu distribucione oblasti, u brojnim lokalitetima, samo mali, ograničen broj na Margariti, gde je ugrožen povećanjem turista.

Navike: Plavoglava aratinga obično živi u malim grupama do jata do nekoliko stotina ptica van sezone parenja, povremeno zajedno sa Mitred Conure (Aratinga m. mitrata) i White- eyed Conure (Aratinga L. leucophthalmus), nije jako stidljiv, vidljiv je i u kasno popodne; bučan; okupljaju se uveče na drveću, sezonske migracije, brz i direktan let; poziv piskav.

Prirodna ishrana: Plavoglava aratinga u ishrani koristi semenje, voće, bobice, orasi i cveće, hrani se u poljima sa zrnevljem, gde često pravi štetu.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja varira u zavisnosti od lokacije, između decembra i marta u Argentini, februar i mart u Venecueli, gnezdi se u šupljinama drveća, dimenzije jaja 32.9 x 24.0 cm.

Plavoglava aratinga je srednje bučni do bučni papagaj, redovno im obezbediti zalihe svežeg granja jer je dobar žvakač, na početku stidljiv i nervozan, izdržljiv kada se aklimatizuje; podnosi druge vrste van sezone parenja.

Smeštaj: u kavezu najmanje 4 x 1 x 2 m sa zaštitnom ogradom; pogodna metalna konstrukcija; minimalna temperatura 5 °C.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, pšenice, zobi, griza, semena trava za kanarince i razna prosa, voća i povrća, posebno šargarepe i jabuke, poluzreo kukuruz; šipak, bobice bazge; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd) ; redovno ubacivati mineralne dodatke, hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje : povremeno se postiže; izolovati par za parenje, obično počinje u aprilu, povremeno čak u zatvorenom prostoru i do početka decembra; leglo 2 do 4 jaja, vreme inkubacije 23 dana; period perjanja 50 dana; obezbediti dijagonale kutije za gnezdo 25 x 40 x 30 cm (10 x 16 x 12 inča) sa ulaznom rupom 7 cm (3 inča) širine; pozicija u tamnom uglu, neki parovi su osetljivi na inspekcije gnezda.

Zlatna konura

Zlatna Konura je društven i i bučan, živi u parovima ili manjim grupama kada nije vreme parenja; voli da je na vrhu drveta; preleće brzo sa drveta na drvo koristeći se kljunom dok se penje po granama; kreštav i glasan čuje se na daljinu.

U prirodi Zlatna Konura se hrani voćem, uključujući bobičavo i koštunjavo voće, zrnevljem.

Za vreme parenja gradi gnezda u krošnjama mrtvog drveća na 10m visine; obično izleže 2 do 3 jajeta; ženka leži na jajima dok mužjak stražari i čuva gnezdo; inkubacija traje od 28 do 30 dana; kad se mladi izlegu, rast perja od 55- 60 dana i nakon napuštanja gnezda čitava familija ostane zajedno nekoliko dana nakon čega se pridružuju ostalom jatu. Veličina jaja su 37.1 + 29.9 mm.
U odgajivačnicama, tek doneseni papagaji su često sramežljivi ali se ubrzo aklimatizuju i pokažu svoj radoznali, glasni i nestašni karakter; osetljivi su na hladnoću i minimalno kupanje se preporučuje; imaju običaj da čupkaju pera i zato im treba organizovati 'igračke'.
Za Zlatne Konure peporučuju se spoljni kavezi sledećih mera ( 1x2x2 ) sa grejnim unutrašnjim prostorom minimum temperature od 20°C a kad se priviknu ne manjom temperaturom od 15°C. Mesta za skrivanje i razno žbunje se preporučuju za spoljne kaveze kako bi papagaji imali čime da se zabavljaju.

Ishrana: obilata voćem, uključujući tropsko voće, mešavina suncokreta, zobi i ostalog zrnevlja, povrća, šipka, polu zrelog kukuruza, sušenih račića, jaja i redovnog mineralnog dodatka.

Razmnožavanje Zlatnih Konura u odgajivačnicama je uspešno; par se izoluje i smesti u gnezdo 22 + 40 + 30 cm u mračni ugao - otvor treba da je 7cm po dijametru; parenje počinje u  Decembru i temperatura mora da je oko 24°C; inkubacija traje 23 dana i obično se izlegu od 3 - 5 jaja; rast perja do 7 nedelja; za vreme parenja su agresivni i osetljivi ako se uznemiravaju dok su u gnezdu (u vreme pregledanja gnezda); mladi se često ostave napušteni kad se izlegu; dostignu zrelost sa 30 meseci.

Gvajahil Aratinga

Rasprostranjenost Gvajahil Aratinga papagaja je od zapadnog Ekvadora do severozapadnog Perua. Prebiva u šumama i otvorenim predelima na ograncima šuma, savanama i suvim regionima; drveće može da prekrije i do 500m; isto tako na ograncima kišnih šuma, ponekad blizu gradova i sela. Red-Masked Canure je relativno uobičajena vrsta; živi u grupama od 6 do 10 ptica, ponekad u jatima preko 1000 ptica; nomadskog je karaktera, bučni sa jakim dvosložnim krikom.

Nema podataka o njihovoj prehrani i oplodnji u prirodi.

U odgajivačnicama Gvajahil Aratinga je srednje glasan i sramežljiv ali su vragolasti, radoznali i živahni kad misle da ih niko ne posmatra. Kad se aklimatizuju postanu prilično otporni; obožavaju da se kupaju i mogu slobodno da se puste da lete.

Preporučuju se kavezi od 3 = 1 + 2m uz zaklon priključen uz kavez; treba obratiti pažnju na mraz u zimskom periodu.

Prehrana Gvajahil Aratingi : mešavina suncokreta, žita, ovsa, zrnevlja za kanarince, razno voće, povrće a naročito jabuke i šargarepe: polu zreo kukuruz, šipak, zelena hrana redovni dodaci minerala; beo hleb, keks i dvopek za negu.

Razmnožavanje Gvajahil Aratingi nije teško; par se izoluje za vreme oplodnje koja počinje u maju; oni obično traže gnezdo pred oplodnju; 3 -4 jaja se izlegu a inkubacija traje 23 dana; perje naraste u periodu od 50 dana; gnezdo treba da bude sledećih dimenzija 25 x 25 x 50 cm sa ulaskom u gnezdo od 6cm po dijametru.

Jandaja

Rasprostranjenost Jandaja papagaja je od severoistočnog Brazila - od severne Goias preko Piaue do Maranhao, Ceara, Pernambuco i Alagoas delova; dužina mu je 30 cm. Nalaze se po raznim vegetacijama, savanama sa drvećem, čistim ograncima prašuma i po plantažama kokosovog oraha.

Jandaja je vrsta koja se često sreće i njihova distribucija se uvećava zbog raščisćavanja šuma, medjutim broj im ipak opada u odredjenim lokalitetima.

U prirodi se o Jandajama skoro ništa ne zna; obicno se sreću sami ili u parovima i manjim grupama od 10 do 15 ptica; nisu sramežljivi, prilično su upadljivi zbog kreštanja; let im je brz i direktne linije i vrlo često leti u podnožju sa iznenadnim promenama pravca; dozivanje je piskutavo naročito za vreme leta.

Jandaje se hrane se raznim zrnevljem, bobicama, voćem i povrćem. O parenju se malo zna; sezona parenja je verovatno od oktobra do januara a gnezdo stvara u visokim krošnjama mrtvog drveća; jaje meri 28.4  x 22.6 mm.

U odgajivačnicama Jandaja je srednje bučan papagaj i to obično rano ujutro i uveče kao i ako osete opasnost; relativno se lako održavaju; živahni i radoznali vrlo brzo se aklimatizuju na odgajivača; zbog oštrog kljuna treba im redovno nabavljati sveže grane i delove trulog stabla; obožava da se kupa; veliki kavezi se preporučuju i u principu se mogu mešati i sa ostalim vrstama, npr. Aratinga vrste, čak i u  vreme parenja; mogu se ak držati i slobodno nakon nekog vremena posle treniranja i navikavanja.

Preporučuju se kavezi dimenzija3 x 1 x 2 m sa nadstrešnicom povezanom uz glavni kavez od 1 x 1.5. x 2 m; metalna konstrukcija je neophodna; zaštita od mraža se preporučuje i to u obliku kutije od čvrstog drveta veličine 18 x 18 x 70 cm sa ulazom širokim 7cm poprečno; u zajedničkom kavezu urediti 2 kvadratna metra po paru.

Prehrana Jandajapapagaja : kombinacija zrnevlja uključujući suncokret, ječam, ovas, zrna trave za kanarince i raznih zobi; natopljena hrana za golubove; voće i povrće (jabuke, mango, krastavac, šargarepa, šipak, polu zreo kukuruz); zelena hrana kao sto je maslačak; redovan dodatak minerala; beli hleb i jaja za negu.

Razmnožavanje Jandaja u odgajivačnicama se odvija bez većih problema; počinje u februaru ali je i u toku zime parenje moguće; za vreme parenja treba obezbediti grejanje; zajednički kavezi ne smetaju ali se bolji rezultati postižu ako se parovi izoluju; 3 - 5 jaja se obično izlegu i inkubacija traje 23 dana a rast perja do 50 dana; mladi se mogu ostaviti sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda; nekoliko parenja u toku godine je izvodljivo.

Zlatnokapa Aratinga

Rasprostranjenost Zlatnokape Aratinge je po jugoistočnom Brazilu od severnog dela Ria Grande do južnog Goias i Minas Gerais; duzine je 30 cm.

Zlatnokapa Aratinga se nalazi po šumama i ograncima šuma, čistim prostranstvima i savanama sa drvećem.

Zlatnokapa Aratinga je prilično retka i opstanak mu je ugrožen zbog rapidnog sečenja okolnih šuma koje su mu neophodne za opstanak.

Ne zna se puno o ovoj vrsti u prirodi; obično se srece u parovima ili manjim grupama od 4 - 10 ptica; nije stidljiv; tesko je primetljiv u drveću zbog odlične kamuflaže; let mu je brz i jednog pravca; često ispušta krike za vreme leta. Ne zna se puno o njegovoj ishrani u prirodi.

Razmnožavanje Zlatnokapih Aratingi  u prirodi je nepoznato a jaje meri 30.40 x 23.5 mm.

U odgajivačnicama Zlatnokapa Aratinga je srednje glasan papagaj; dosta otporan i lak za održavanje; veoma je aktivan u većem jatu; glasan rano izjutra i uveče i ako oseti opasnost; vrlo se brzo prilagodi na odgajivača; u kljucanju je dosta snazan i zbog toga mu treba redovna doprema svezih grančica; obožava da se kupa; zajednički kavezi sa drugim Aratinga vrstama kao i svojom čak i u doba parenja ne smeta.

Vanjski kavezi od 3 x 1 x 2 m sa nadstresnicom od 1 x 1.5 x 2 m; metalna konstrukcija se preporučuje; zaštiti od mraza ; gnezdo od tvrdog drveta razmera 18 x 18 x 70 cm sa ulazom od 7 cm poprečno; u zajedničkom kavezu treba obezbediti najmanje 2 kvadratna metra po paru.

Prehrana: kombinacija zrnevlja uključujući suncokret, ječam, ovas, zrna trave za kanarince i raznih zobi; natopljena hrana za golubove; voće i povrće (jabuke, mango, krastavac, šargarepa, šipak, polu zreo kukuruz); zelena hrana kao sto je maslačak; redovan dodatak minerala.

Razmnozavanje je obično uspesno i počinje na proleće ali se isto tako dešava i zimi; grejanje treba obezbediti; izolovati parove iz zajedničkog kaveza jer neke druge ptice mogu da koriste gnezdo i na taj način unište jaja ili povrede mlade tek izležene; obicno izlegu 3 - 5 jaja a inkubacija traje 23 dana dok rast perja potraje i do 50 dana; mladi neko vreme ostanu sa roditeljima a zatim napuštaju gnezdo; u toku godine nekoliko parenja se može ostvariti.

Suncana konura

Sunčana Konura je rasprostranjena po severoistočnom Brazilu naročito delovima kao što su Roraima, severna Amazonija, Para i verovatno Amapa; zatim Gvajani i francuskoj Gvajani, Surinamu, i jugoistočnoj Venecueli. Iako se nalazi uglavnom po ovim lokalitetima, Sunčana Konura je vrsta koja se često sreće.

Dužina dostiže do 30cm a prebiva po savanama punim žbunja i drveća, otvorenim šumama i medju rastinjem palminog drveća.

Malo se zna o njihovom životu u divljini; obično su u grupama od 4 do 12 ptica a nekada i u većim grupama od po 30 ili više. Obično se sakupljaju na voćkama i žbunju, a kad se nadju u suvljem žbunju  jedva se primećuju uprkos svoje upadljive boje; medjutim lako su uočljivi dok lete ili kad se nalaze na golim granama drveća; takodje su uočljivi u letu zbog jakog kreštanja; let im je brz i jednog odredjenog pravca; kreštavi zov je veoma učestao; dok se hrane čuje se kljucajući zvuk.

U prirodi Sunčana Konura se hrane zrnevljem, bobicavim voćem, kaktusom i cvećem.

Vreme parenja Sunčanih Konura je verovatno izmedju decembra i marta; gnezda prave u  palminim krošnjama i na golim mrtvim krošnjama drveća; jaje meri 28.5 x 22.8 mm.

U odgajivačnicama su srednje glasni ali umeju da budu glasniji u ranim jutarnjim satima ili kasnim popodnevima a isto tako kad osete opasnost. Prilično su otporni i nisu teski za održavanje; živahni su i radoznali i vrlo se brzo naviknu na čuvara; redovno snabdevanje svežih grana je dosta bitno jer vrlo brzo izgrizu grančice;obožavaju kupanje a zajednički prostrani kavez sa ostalim Aratinga vrstama im ne smeta sem ako nije za vreme parenja.

Preporučuju se vanjski kavezi od 3 x 1 x 2 m sa nadstrešnicom uz kavez koji meri 1 x 1.5 x 2 m; u toku zime preporučuje se zaštita od mraza; svaki par treba da ima 2 kvadratna metra u zajedničkom kavezu.

Prehrana Sunčanih Konura: kombinacija zrnevlja uključujući suncokret, ječam, ovas, zrna trave za kanarince i raznih zobi; natopljena hrana za golubove; voće i povrće (jabuke, mango, krastavac, šargarepa, šipak, polu zreo kukuruz); zelena hrana kao sto je maslačak; redovan dodatak minerala.

Razmnožavanje u kavezima je prilično uspešno iako se ne pari baš svaki par; parenje obično počne na proleće iako je i u zimu moguće (u tom slučaju grejanje je potrebno organizovati); parovi se izoluju za vreme parenja; obično se izlegu 4-5 jaja a inkubacija traje 23 dana; perje naraste u roku od 50 dana; mladi neko vreme ostanu sa roditeljima a zatim napuštaju gnezdo; u toku godine nekoliko parenja se može ostvariti; treba obezbediti gnezda od čvrstog drveta jer  papagaji jako kljucaju za vreme parenja; gnezdo treba da je 18 x 18 x 50 cm sa ulazom od 7 cm poprečno; treba izbegavati seljenje para jer to često može da ih odvrati od parenja u narednim godinama. 

Nanadaja

Rasprostranjenost Nandaja je južno od dela zvanog Mato Grosso, Brazil; jugoistočna Bolivija; Paragvaj; severna Argentina u provincijama Formosa, Chaco i Santa Fe. Dužina mu je 30 cm.

Nastanjen je od suvih do vlažnih savana i prašuma sa drvećem i raznim palmama; tipičan je za Pantala; redovno se nalazi blizu nastanjenih delova i često može da načini štetu u poljoprivrednim delovima zemlje.

Nandaja živi u grupama od 6 do 40 ptica i često se vidi u jatima i do 300 ptica; veće skupljanje je u blizini hrane; često se sreće sa Monk Parakeet vrstom (Monaski papagaj); nije sramežljiv već lako prilagodljiv; provodi dane na drveću i palmama ili čeprka po tlu; niskom žbunju ili visokoj travi gde se teško zapazi zbog kamuflaže; često se primeti zbog glasnog kreštanja; posećuje mesta sa vodom gde ide redovno da pije; prvo sleti na nizak žbun čije se grane protežu iznad vode da bi se spustio skroz do površine vode; ako oseti opasnost odleti prodorno kričući da bi zatim sleteo ponovo na susesdni žbun ili drvo. let mu je relativno brz i jednog pravca sa jakim udarcima krila; nomadskog je karaktera; krešti glasno za vreme leta.

U prirodi Nandaja se hrani zrnevljem, bobicavim i drugim voćem, malim koštunjavim plodovima, insektima i njihovim larvama; ponekad čeprka po tlu i poljima kukuruza gde isto tako guta sitne kamencice i zemlju. O razmnožavanju u prirodi se jako malo zna; verovatno počinje u novembru, gnezda pravi u šupljem drveću i palmama; ponekad u gustom zelenom žbunju; otprilike izleže 4 jajeta; jaje meri 29.0 x 23.3 mm.

U odgajivačnicama mu treba obezbediti 2 kvadratna metra po paru 3 x 1 x 2 m sa nadstrešnicom od 1 x 1.5 x 2 m; metalna konstrukcija je neophodna i zaštita od mraza je jako bitna; gnezdo za leglo treba da bude 25 x 25 x 40 cm sa otvorom od 7cm.

Ishrana Nandaja papagaja je sledeća: mešavina zrnevlja, semenje od trave za kanarince, žito, zob,  suncokret,; suvi račići, voće i povrće (jabuka, mango, krastavac, polu sazreo kukuruz, šargarepa, šipak,); zelena hrana kao sto je maslačak i slično; redovno snabdevanje mineralima; beo hleb i jaja za negu.

Razmnožavanje Nandaja u odgajivačnicama se lako obavlja i to obicno u velikim kavezima sa kolonijom ptica; pari se od maja do avgusta; izleže 3 do 6 jaja a inkubacija traje 23 do 24 dana; perje izraste u roku od 7 nedelja; mladi često ostanu sa roditeljima i kad napuste gnezndo. 

Maksimilijan

Stanište Maksimilijan papagaja: provincija Tucumаn i Salta, severozapadne Argentine.

Maksimilijan živi u niskim šumama i šumskim oblastima do visine od 1.500 metara .

Populacija je u opadanju zbog uništavanja njihovog prirodnog staništa (seče šuma).

Žive u parovima, malim grupama ili grupama do 50 ptica van sezone parenja, povremeno grupe od nekoliko stotina ptica kada imaju dovoljno hrane, uglavnom se mogu videti kada lete jer ih je teško otkriti kada sun a drveću jer im perje obezbeđuje odličnu kamuflažu. Maksimilijan papagaji su veoma su bučni kada lete, ili kad izleću iz stabala,  ali mirni kada se hrane, stidljiv je i nepristupačan, poziv mu je piskav i dvosložan, nalik na alarm.

Ishranu im sačinjava voće (divlje smokve), orasi, šumski plodovi i semena raznog bilja.

Sezone parenja je od oktobra do februara, gnezda prave u šupljinama drveća ili šupljem granju mrtvog drveća, na visini od najmanje 10 metara ,jaje mere 24.4 mm.

Maksimilijan se smatra veoma mirnim papagajem, koji retko krešti. Tek uvezena ptica nije toliko uplašena kao neke druge vrste i lako se navikava na odgajivača. Kada se aklimatizuju veoma su otporni. Potrebna im je minimalna temperatura 5 ° C, ne manje od 20 ° C  tokom aklimatizacije.
Nisu agresivni prema drugim vrstama tako da se tokom uzgoja mogu držati zajedno sa drugim tolerantnim vrstama.

Ishrana Maksimilijan papagaja : razne vrste voća i povrća, razno semennje i mešavina semenja. U proleće i leto svežeg cveća i pupoljaka. U ishrani kada se navikne na jednu vrstu hrane dosta teško prelaze na drugu hranu.

Razmnožavanju se uspešno u zatočeništvu. Nose 3 do 4 jaja, inkubacija traje 26 dana, perje im potpuno izraste u roku od 60 dana a mladi postaju potpuno nezavisni od roditelja  posle 80.

Beloceli amazonac

Beločeli amazonac prirodno stanište : južni Meksiko u krajnjem jugoistoku i severoistoku Verakruz Čiapasa juga ka severozapadu Kostarike.

Beločeli amazonci nalaze se u različitim oblastima , od suve oblasti sa drvećem do oblasti sa kaktusima , kišnim šumama od nivoa mora do 1.850 m. Često znaju da posećuju plntaže voća i poluprivredne oblasti.

Zastupljenost  Beločelog Amazonca je dosta velika i ne smatraju se ugroženom vrstom.

Beločeli amazonci žive u parovima, grupama ili mala grupama do 20 ptica van sezone parenja, nije stidljiv, vrlo pristupačan, tih i neupadljiva prilikom hranjenja ili odmora na drveću, bučan u toku leta. Grupe se okupljaju u povratku sa hranjenja na drveću pa često bude više hiljada ptica na stablima. U praskozorje odlaze na ishranu u grupama od 10 do 15 ptica. Poziv im je piskav, hrapav i dosta liči na lajanje pasa.

Ishrana Beločelog amazonca se sastoji od voća (posebno smokve), semenja, bobice, oraha, lisnih pupoljaka i cveća a kada se nađe u blizini poljuprivrednih oblasti zna da napravi velike štete na usevima.

Sezona parenja im se kreće oko novembra. Jaje mere 22.7 mm.

Beločeli amazonac smatra se srednje bučnim papagajem , živahni su, starija tek uvezene ptice uvek ostaju rezervisane prema odgajivaču, mlada ptica brzo stvara poverenje. U toku parenja treba im obezbediti redovno snabdevanje svežim drvetom za pravljenje gnezda . Podložni crevnim infekcijama u periodu aklimatizacije, a kada se aklimatizuje veoma je izdržljiv. Minimalna temperatura 18 ° C tokom aklimatizacije , kasnije ne manje od 5 ° C. Često agresivni prema drugim vrstama.

Ishrana : mešavina semena suncokreta, pšenica, zob, semenja trava i raznih biljaka koje  se pojavljuju u proleće i leto, razno voće i povrće, posebno smokve, banane, breskve i jabuke, polu zreo kukuruz. Potrbno u ishrani obezbediti mineralske dodatke.

Period parenja za Beločele Amazonce počinje u u maju, povremeno ranije u zatvorenom prostoru. U periodu parenja su izuzetno glasni. Nose 3 do 4 jaja, inkubacija 26 dana; operjaju u periodu 7 nedelja . Često su agresivni prema odgajivaču u periodu parenja.

Africki sifi papagaj Zako

Prirodno stanište: jugoistočna Obala Slonovače istočno do zapadne Kenije i južno do severne Angole, Konga jugu i severozapadu Tanzanija, Fernando Poo i Principe ostrva, eventualno izolovane populacije u području Kilimandžara, Tanzanija.
Obitavaju u niskim šumama, u savanama  sa drvećem  , i mangrovama u blizini obala. Izbegava ljudska naselja.

Navike: Afrički sivi papagaji žakoi tokom dana su u parovima ili malim grupama. Okupljaju se u sumrak na visokim palmama ili drveću, na obodu šuma, duž reka. Povremeno se okuplja po nekoliko stotina ptica. Žakoi često napuštaju gnezda pre zore, i odlaze u potragu za hranom.

Prirodna ishrana afričkog sivog papagaja : semenke, orasi, voće, bobice i nektar, preferira voće uljne palma (Elaeis guinensis); povremeno traže hranu u oblastima koja naseljavaju ljudi izazivajući znatna oštećenja na usevima.

Sezone parenja žakoa nije tačno definisana, u Ugandi i Kongu od jula do septembra, u Nigeriji i Liberiji od decembra do aprila; gnezde na visokim, mrtvim stabalima, 30 m iznad zemlje, gnijezdo je šuplje i veličine oko 60 cm. Nose 3 do 4 jaja, jaja mera 31,0 mm.

Afrički sivi papagaj žako se oglašava srednje bučnim tonom. Samo 50% divljih ptica postane pitomo i može stvoriti poverenje u čoveka. Divljim pticama treba dosta vremena i rada da bi se pripitomili a svoje nepoverenje iskazuju tako što se izdvajaju u udaljeni deo kaveza.
Ukoliko se čuvaju u većim grupama lako se međusobno uklapaju i drželjubivi su.
Potrebno im je mirno i prostrano sklonište tj. Za kućno držanje prostrani kavezi.

Miks afričke semenske hrane, suncokreta, pirinač, pšenica, zob, razne vrste voća i povrća, naročito grožđe, smokve, breskve i jabuka, pola zreo kukuruz. Usled neuravnotežene ishrane postaju gojazni.
Afrički sivi papagaji nose obično 3 do 4 jaja, inkubacija 26 dana. Mlade hrane roditelji 11 nedelja.Postaju nezavisni od roditeljske ishrane 2 do 3 nedelje nakon napuštanja gnezda.

Roza Kakadu

Roza Kakadu prirodno stanište : Istočna, centralna i severna Australija, okolna ostrva, Tasmanija.

Prvobitno stanište Roza Kakadua su šume i pašnjaci sa drvećem ali i poljuprivredne oblasti, uključujući i planinske regije; takođe nastanjuje se u parkovima i vrtovima gradova.

Populacija ovih papagaja je u porastu i proširuju se granice njihovog prirodnog staništa.

Roza Kakadu dosta vremena provode u parovima koji se  okupljaju u grupama. Radi portage za hranom napuštaju gnezdo ali retko dalje od 10 km (6 milja) od gnezda. Kada se hrane jedna ptica ostaje kao stražar; a cela grupa je spremna da reaguje na njegovo upozorenje. Izjutra leti od drveta do drveta u potrazi za vodom a nakon toga i  za hranom. Većinu vremena provodi na visokim stablima u toku dana. Često žvaću koru drveta tako da mogu naneti ozbiljnu štetu. Let im je prilično brz sa ritmičkim mahanjem krila, i mogu da lete brzinama do 60 km na sat.. Oglašavaju se piskavim metalnim glasom.

Hrane se semenjem trava, zeljastih biljaka, žitarice (naročito pšenica i zob), voćem, bobicama, , mladicama, cvećem, pupoljcima, insektima i njihovim larvama, često prouzrokuju ogromne štete usevima žita i suncokreta.

Period parenja Roza Kakadua se razlikuje, u Južnoj Australiji u periodu od jula do decembra, u severnoj Australiji od februara do juna, u centralnoj Australiji u zavisnosti od padavina. Pare se u zavisnosti od uslova do dva puta godišnje. Gnezda prave od granja ili u mrtvim stablima, preferira visoke eukaliptuse pored vode. Gnezdo je udaljeno od 1 do 20 metara  iznad zemlje i  obloženo listovima eukaliptusa. Nose između 2 i 5 jaja, inkubacija od 30 dana; oba partnera leže na jajima. Period do izletanja iz gnezda 8 nedelja, mladi su  nezavisni od  roditelja 4 do 6 nedelja nakon napuštanja gnezda, jaja mera 26,5 mm.

Veoma bučne i izdržljive ptice zahvalne za uzgoj. Kavezi za čuvanje ptica je potrebno da su prostrani.
Za ishranu koristiti seme suncokreta, bundevinog semena, miks (а̨fričkog semenja, proso, konoplja, ovas, pšenica), orasi, mlečni kukuruz, obilje voća i povrća, posebno jabuka i grašak.

Što se tiče uzgoja Roza Kakadu se lako razmnožava i uzgoj se podstiče kvalitetnom ishranom i obezbeđivanjem dovoljno prostora i materijala za pravljenje gnezda. Obično nose 3 jaja, ponekad 5. Inkubacija traje 23 dan a perje naraste u roku od 7 nedelja. Ptrebno im je obezbediti više proteina pre i za vreme parenja.

Mali Zutocubi

Mali Žutoćubi papagaji, prirodno stanište ove vrste je Sumba ostrvo i Indonezija.
Preferira otvorene šume i šumsko planinska područja  do 1.200 m nadmorske visine. Kada su u potrazi za hranom posećuju i ljudksa naselja i polljuprivredne oblasti.

Zbog trgovine ovim pticama vrsta se smatra ugroženom i na nekim ostrvima Indonezije je potpuno istrebljena.

Mali Žutoćubi žive  u parovima ili malim grupama do 10 ptica, posebno u većim grupama kada se hrane. Veoma su oprezni i teško ih je videti u prirodi sem kada su u potrazi za hranom. Noći provode u višim šumskim predelima a po danu u potrazi za hranom silaze u niža područja i bliže ljudskim naseljima.
Mali Žutoćubi se oglašavaju karakteristično jakim zvukom koji je sličan kriku.

U prirodi se hrane raznim vrstama semenja, voćem, bobicama i raznim pupoljcima.
Sezona parenja je u periodu od septembra do oktobra, voli da se smesti u visoka stabala. Jaje je veličine 27.1 mm.

S vremena na vreme Mali Žutoćubi je veoma bučan. Imaju izuzetno snažan kljun i u stanju su da pregrizu tanje žice. Lak je za uzgoj i kada se aklimatizuje lako podnosi niže temperature. Izuzetno lako prihvataju odgajivača i brzo uspostavljaju poverenje prema ljudima sa koji ih odgajaju.

Za čuvanje ove vrste papagaja potrebno je obezbediti prostrane kaveze sa ojačanom žicom. Potrebno im je obezbediti panjeve za formiranje gnezda ili tvrde, čvrste drvene kutije.
Potrebno je obezbediti temperaturu ne manju od 5 ° C.

Što se tiče ishrane može im se davati seme suncokreta, bundevino seme, miks (proso, konoplja, ovas, pšenica), , mlečni- kukuruz, obilje voća i povrća, jabuka i grašak.

Mali Žutoćubi se uspešno razmnožavaju uz pravilan odgoj. Mužijaci u toku parenja mogu biti agresivni prema ženkama a ukoliko im nije obezbeđeno dovoljno prostora mužijak može ozbiljnije povrediti ženku, nekad čak i ubiti. Obično se ne pare pre 3 godine, nose 2 do 3 jaja, povremeno do 5. Vreme inkubacije 24 dana a vreme operjavanja je u  periodu od 8 do 10 nedelja. Mlade je potrebno skloniti iz legla na vreme jer mužijaci znaju biti agresivni prema njima.

Veliki Zutocubi Kakadu

Veliki Žutoćubi Kakadu prirodno stanište : Istočna i jugoistočna Australija, Tasmanija, Novi Zeland.
Veliki Žutoćubi Kakadui obitavaju u šumama, na obodima šuma i u planinskim predelima do visine 2400 m. Kada su u potrazi za hranom mogu se naći i u blizini ljudskih naselja.

Populacija Velikih Žutoćubih Kakadua nije ugrožena ali se smanjuje na nekim lokalitetom zbog trgovine ovim pticama.

Veliki Žutoćubi Kakadu živi  u parovima ili malim grupama do 30 ptica, i u grupama od nekoliko stotina kada su van sezone parenja. Vole da se legu na visokim stablima na ivici šume. U zoru lete i  glasno se oglašavaju  piskavim glasom kada lete do najbliže vode.Dan provode u oblastima u kojima se hrane, vole da provode većinu dana u drveću, ali na terenu su veoma oprezni. Dok su na terenu na kojem se hrane imaju pojedince koji stražare dok se ostale ptice hrane. U krošnje drveća se vraćaju u predvečerje. Lete prilično brzo ,let propraćen pozivima i oštrim zviždanjem.

Hrane se semenjem (raznog bilja i trave), voćem, bobicama, pupoljcima, cvećem, insektima i njihovim larvama. Često posećuje u potrazi za hranom oblasti u kojima žive ljudi.

Veliki Žutoćubi Kakadu pari se  u južnoj Australiji u periodu od avgusta do januara, severnoj Australiji od maja do septembra, jugu Nove Gvineje od avgusta do novembra. Obično se gnezde u rupama , šupljinama na visokim stablima pored vodotokova, povremeno i na pukotinama na liticama. Nose 2 do 3 jaja, koja položu u trulom drvetu . Inkubacija traje oko 30 dana, a vreme do operjavanja je oko 10 nedelja. Jaje je veličine 33,5 mm.

S vremena na vreme veoma su bučni, posebno u jutarnjim časovima, izdržljiv kada se aklimatizovao, na početku stidljiv i rezervisan, ali uskoro postaje poverljiv.

Minimalna temperature koju treba obezbediti prilokim uzgoja ove vrste papagaja je 5 ° C . Potrenbo je imati prostrane kaveze sa debljom žicom i u njima kutije od tvrdog drveta ili panjeve za gnezdo. Samo gnezdo ne treba da bude preveliko da bi se sprečilo skakanje ptice po jajima.

Tokom uzgoja Veliki Žutoćubi Kakadui mogu se hraniti semenom suncokreta, bundevinim semenom, miksom hrane ( proso, konoplja, ovas, pšenica), seme korova, borova i mlečnim  kukuruzom, obilje voća i povrća, posebno jabuke, narandže, višnje i grožđe.

Obično se ne pare  pre 4. godine, nose 2 do 3 jaja, inkubacija 29 dana.

Molucki Kakadu

Molučki Kakadu prirodnoi stanište : Ostrvo Ceram, Indonezija.

Molučki Kakadu živi u šumama, šumskim oblastima sa izolovanim grupama drveća; srednje visoke vegetacije, mangrova i močvarnih područja na 1.000 metara.

Populacija ovih ptica je ugrožena zbog obimnog hvatanje za trgovinu i procenjuje se da ih u divljini živi oko 2.000 ptica uz dodatne pretnje smanjenju populacije zbog gubitka prirodnog staništa.

Obično ih možemo videti pojedinačno, u parovima ili malim grupama. Okupljaju se na stablima uglavnom samo u rano jutro ili kasno popodne, na putu od ili do mesta hranjenja. Parovi ostanu zajedno, mogu se videti da povremeno četkaju jedni druge.

Molučki Kakadui hrane se semenjem, voćem, bobicama, orasima i insektima i njihovim larvama, povremeno se hrane na  kokos plantažama gde se mladima otvori kokos da  se nahrane sadržajem kokosovog oraha.

Tačna sezone parenja je nepoznata, verovatno od jula. Gnezde se na visokim, mrtvim stabalima, 25 metara iznad zemlje. Jaje je veličine 33.4 mm.

Molučki Kakadu je prilično bučan, prijatnog karaktera, posebno je bučan kada je uzbuđen, ali i u rano jutro i kasno popodne. Na početku je stidljiv, divlje uhvaćene ptice često veoma nervozne i u početku mogu da odbijaju hranu, ali mlada ptica brzo postaje poverljiva. Obavezno im obezbediti trulo drvo ili panjeve za gnezdo jer gnezdo od daske znaju brzo da unište. Kada se aklimatizuje podnosi niže temperature i do 5 °C. Neophodan im je prostran kavez.

Hraniti ih semenom suncokreta, ovsa, pšenice i kuvanim kikirikijem i kukuruzom, raznim vrstama voća i povrća, uključujući i zelene banane: dosta zeleniša. Često su vrlo probirljivi u ishrani i treba im obezbediti hranu sa dosta vitamina i minerala.

Prilikom uzgoja Molučkih Kakadua neophodan je dovoljno velik prostor za ptice  jer mužijaci u manjem prostoru ne mogu suzbiti agresiju ka ženkama što može dovesti do fatalnog ishoda po ženku. Parenje obično počinje u proleće, ali se može javiti u bilo koje doba godine; nose obično 2 jaja, neplodna jaja ili mrtve ptice u ljusci se znaju često dogoditi, inkubacija je 29 dana a vreme do potpunog operjavanja od 14 do 15 nedelja.

Belocubi kakadu

Beloćubi kakadu prirodno stanište: Indonezija

Beloćubi Kakadui žive u šumama i obodima šuma, na izolovanim stablima ili mestima sa srednje visokom vegetacijom, mangrovima i močvarama.

Populacija Beloćubog Kakadua nije ugrožena ali se smanjuje zbog gubitka staništa i hvatanja ptica zbog trgovine.
Živi uglavnom u parovima ili malim grupama od 3 do 10 ptica, okupljanja do 50 ptica samo kada se hrane.

Hrane se semenjem, plodovima ribizle, orasima  i insektima i njihovim larvama.

Parenje u  periodu od decembra do marta. Beloćubi Kakadu gnezda prave na visini od 6metara. Jaje je veličine 30,8 mm.

Ova vrsta kakadua je prilično bučna, prijatne je naravi, u  početku stidljiv, ukoliko se čuva u velikom kavezu i pravilno se hrani ubrzo postaje poverljiv. Kavezi u kojima se čuvaju Beloćubi Kakadui moraju biti od ojačane žice jer tanju žicu veoma lako pregrizu. U vreme parenja je agresivan prema drugim rasama ptica. Kada se aklimatizuje veoma je jednostavan i nezahtevan za uzgoj.

Ishranu im možete pripremati kao mešavinu semena, suncokreta, ovsa, pšenice, bobice, polu zrelog kukuruza, razne vrste voća i povrća. Često neprihvata voće i povrće tako da im treba obezbediti na druge načine minerale i vitamine.

Obično nose po 2 jaja, povremeno neplodna ili mrtva u ljusci, inkubacija traje 28 danaa period do potpunog operjavanja od 11 do 14 nedelja.

Gofin

Prirodno stanište Gofin papagaja: Tanimbar ostrva, Indonezija.

Gofin živi u šumama i šumskim oblastima ali se može videti i u oblastima gde žive ljudi.
Ova vrsta papagaja je ozbiljno ugrožena zbog trgovine ovim pticama i uništavanja njihovog prirodnog staništa.

Sezona  parenja Goffina je moguća tokom cele godine. Nose 2 jaja, koja su dimenzija 28,4 mm.
Odrasle ptice u početku su stidljive i povučene ali vrlo brzo se pripitome.
Kavez za ptice mora biti sa ojačanim žicama i prostran. U zimskim uslovima ove ptice podnose temperature do 5°C.

Hrane se raznim semenjem, suncokretom, zobom, pšenicom, heljdom i pirinačem, kuvanim kukuruzom, raznim vrstama voća i povrća, sveže cveće i pupoljcima.

Period parenja Goffina počinje u maju, nose od 2 do 4 jaja, period inkubacije od 28 dana; vreme do potpunog operjavanja je 8 nedelja.

Mala Korela

Prirodno stanište Mala Korela papagaja:  Nova Gvineja iz Kurik, Zapadni Irian, Papua-Nova Gvineja
Žive u šumama i stablima (posebno sa stabla eukaliptusa), mangrovima , oblastima sa izolovanim drvećem , delimično i u područjima sa visokim žbunjem, a mogu se naći u gradovima, vrtovima i parkovima naseljenih mesta.

Mala Korela se ne smatra ugroženom vrstom. Populacija je u porastu zbog zakona o zaštiti ove vrste.

Mala Korela se obično se nalaze u grupama, često se okupljaju i po nekoliko stotina ptica. Ponekad čak i u grupama od nekoliko hiljada ptica. Okupljaju se noću na stablima koja su uglavnom pored vode. Nakon što ujutru se napiju vode kreću u velikim grupama u potragu za hranom. U popodnevnim časovima vreme provode na drveću tržeći hlad. Kada su u velikim grupama na drveću ponekad prekriju celo drvo tako da se čini da je drvo potpuno belo. Migracije u potrazi za hranom znaju biti do 250 km. Karakteristšu se brzim i preciznim letom. Oglašavanje ove vrste veoma podseća na neku vrstu piskavog alarma.

Za ishranu Mala Korela koristi seme raznih trave, biljnih materija, voće, bobice, navrtke, korenje i pupoljake, kao i insekte i njihove larve. Uzrokuju veliku štetu na pirinčanim poljima kada se tamo hrane.

Sezona parenja zavisi od vremenskih uslova, na jugozapadu Australije počinje u periodu između avgusta i decembra, u zapadnoj Australiji između maja i juna u severnoj Australiji je vreme parenja nepoznato.  Pare se do dva puta u dobrim godinama, gnezde se u šupljim stablima i na granama, i u pukotinama u Zapadnoj Australiji. Nose 1 do 4 jaja, prosečno 2 do 3 jaja, u proseku prežive dva mlada. Tokom uzgoja mladih roditelji ostaju u gnezdu noću. Jaje je mere 28,5 mm.

Pilično su glasni kao vrsta naručito ujutro i kasno popodne. Mala Korela kada uoči strance oglašavaju se veoma glasno. Imaju prema čoveku stidljiv pristup na početku, ali ubrzo postaju vezani za odgajivača. Ova vrsta traži izuzetno prostran kavez i velike količine granja ili šupljeg drveća za izgradnju gnezda. Potrebno im je obezbediti kaveze sa ojačanom žicom jer tanju žicu veoma lako pokidaju svojim moćnim kljunom.

Hraniti ih mešavinom semena, suncokreta, ovsa, pšenice, polu zrelim kukuruzom, različitim vrstama voća i povrća (celer, korena raznih trave).

Vreme parenja u uzgoju počinje u proleće, ali se može javiti u bilo koje doba godine, parovi su vrlo bučni pre polaganja jaja. Nose obično između 2 i 5 jaja, uglavnom inkubacija počinje nakon polaganja drugog jajeta. Mrtve ptice u ljusci se javljaju prilično često. Inkubacija traje 23 do 24 dana a period do potpunog operjavanja 45 do 56 dana. Mladi se uglavnom lako podižu i hranjeni su od strane roditelja i do 4 nedelje nakon izlaska iz gnezda. Mlade mogu imati i dva puta godišnje. Savetuje se da mladi treba da budu uklonjeni iz gnezda kada je to moguće kako bi se izbegle moguće povrede od strane roditelja.

Kea

Prirodno stanište Kea papagaja : planine Južnog ostrva Novog Zelanda od severa do Fiordland Nelson i Marlboro provincija.

Kea naseljavaju šume i planinske predele često u blizini alpskih koliba i kampova.

Pre dolaska evropskih doseljenika populacija je bila mnogobrojna a nakon toga je stalno u opadanju. Česti su u nacionalnim parkovima i tamo se mogu naći u većem broju.

Kea papagaji žive u malim grupama do 10 ptica van perioda parenja, u jesen mlade ptice formiraju grupe do 100 ptica. Razigrani su veseli, vole da dosta vremena provode  na zemlji. Izuzetno radoznala ptica i poverljiva prema čoveku. Zbog navike da žive blizu čovek, često znaju da naprave veće štete na kolibama, automobilima i svim predmetima na koje naiđu. Migracije ove vrste su česte kada idu u potragu za hranom.

Hrane se lišćem, voćem, bobicama, korenjem (uglavnom iz sočnih biljaka) i nektara (npr. Novi Zeland grm lana Phormium Tenaks), kao i crvima, insektima i njihovim larvama. Kada je potraga za hranom u pitanju ova vrsta je spremna da je potraži svuda čak se znaju hraniti i na ljudskim deponijama.

Sezona parenja Kea papagaja u  periodu od jula do januara. Gnezde se među stenama, ispod korenja drveta, u pukotinama ili mrtvom drveću visoko u planinama. Nose 2 do 4 jaja, inkubacija traje tri nedelje,period do napuštanja gnezda 13 nedelja. Mužjaci imaju oko 4 ženeke. Jaje je veličine 32.8 mm.

Kea je živahan papagaj razigranog karaktera, ljubopitljiv. Spremni su da istržuju sve što ih okružuje. Jedna su od retkih vrsta papagaja koja se uspešno može aklimatizovati na severnija klimatska područja samo im tokom uzgoja treba obezbediti dosta panjeva ili debala stabla za formiranje gnezda.

Za ishranu obezbediti im svež ili kuvani kukuruz, smeđi pirinač, kikiriki, semenke od suncokreta, konoplje i mnogo voća, povrća (kuvano ili sirovo, šargarepe, kao i krompir), paradajz, kupus, repa. Potrebno im je obezbediti i proteine koje mogu dobiti putem crvića koje nalaze u trulom drvetu ili malim količinama goveđeg mesa.

Veoma uspešno se pare u zatvorenom prostoru 3 do 4 jaja, inkubacija 29 dana, mladi napuštaju gnezdo u  periodu oko 10 nedelja. Mlade potrebno ostaviti još nekoliko nedelja sa roditeljima nakon napuštanja gnezda.

Edel

Prirodno stanište Edel papagaja : Solomonska ostrva, Bizmark i Admiralski arhipelag.
Žive u šumama, savanama sa izolovanim stablima i mangrovima na 1.000 metara  ponekad do1.900 m. Edeli se mogu naći u područjima sa visokom i srednjom vegetacijom. U potrazi za hranom znaju da se približe i poljuprivrednim, naseljenim oblastima.

Mnoge pod vrste su na različitim lokalitetima u kritično smanjenom broju a na nekim i potpuno nestale. Populacija Cornelia na Sumbi je ugrožena,  Roratus izumrla na Ambonu, Saparua i Haruku je u opadanju zbog trgovine pticama.

Edeli žive pojedinačno ili u malim porodičnim grupama van sezone parenja. Veoma retko formiraju grupe od nekoliko ptica, uglavnom se mogu videti kako lete u paru, ili pojedinačno. Teško ih je otkriti pogledom jer crveno-plavo perje pruža idealnu kamuflažu u tamnoj unutrašnjosti krošnji drveta. Partneri se nalaze jedan pored drugog na nekoliko metara ili na susednim granama. Edel jako retko formira veće grupe od 80 ptica i to rade isključivo kada tragaju za hranom. Kada su u većim grupama postaju bučni. Stidljivi su i na oprezu, ako se ometaju, oni se glasno oglašavaju piskavim glasom i lete u krug. U jutarnjim časovima napuštaju stabla u potrazi za hranom a na stabla se vraćaju popodne.

Hrane se voćem (banane, papaja, smokve), ribizle, orasi, pupoljci (casuarinas), nektar, cveća i semenjem. Povremeno se hrane u  kukuruznim poljima.

sezone parenja na Novoj Gvineji je moguća tokom cele godine, na New  Britain u januaru, na Bougainville i Solomonskim ostrvima od septembra do oktobra i aprila do avgusta, na Aru ostrvima od juna do avgusta i u Australiji od oktobra do januara. Edeli se gnezde uglavnom visoko na drveću ili u mrtvim stablima , palmama na ivici šume ili usamljenom drveću obično od 14 m do 25 metara. Nose 2 jaja na kojima leži ženka a mužijak dolazi u intervalima i donosi hranu ženki. Jaje je veličine 31,0 mm.

Tihi su i prijatni papagaji, koji će međutim biti veoma bučni ako se uzbude ili najčešće u večernjim satima. Letargičan u malom kavezu, aktivni u velikim kavezima za ptice.Tek uvezene ptice teško se navikavaju na čoveka i sporo stiču poverenje prema uzgajivaču. Česte promene lokacije mogu povremeno da prouzrokuje poteškoće hranjenja. Veoma su tolerantni prema drugim pticama i mogu se držati sa drugim pticama čak i u sezoni parenja.
Voditi računa u toku uzgoja da im se obezbedi temperature ne manja od 20 ° C.

 U ishrani Edelima je potrebno obilje voća (smokve, manga, jabuka, zrele i nezrele banane) i povrća (šargarepa, beli luk, krastavac, celer, grašak, paradajz), polu zreo kukuruz, mešavinu semena konoplja, heljda, proso, seme uljane repice, ovas, laneno seme i pšenice, proso, kikiriki. Vitamini mogu da se nude kao dopuna hrani pomešani sa vodom.

Uzgoj ove vrste papagaja nije komplikovan. U sezoni parenja ženke su često agresivne prema mužjacima, često ih napadaju i ne dozvoljavaju im da se hrane. Nose obično 2 jaja, povremeno 3, inkubacije 28 do 30 dana, ženka obično sjedi stalno na jajima, vreme do potpunog iyrastanja perja 70 do 80 dana. Ženke Edela često agresivne prema mladima po napuštanju gnezda.

Veliki Aleksandar

Veliki aleksandar Rasprostarnjenost : Vijetnam, Kambodža, Laos, severni i zapadni Tajland.

Stanište: Veliki aleksandar nastanjuje suve i vlažne šume do 800 metara , na lokalitetima i do 1.600 m ; mangrovi, poljoprivredna zemljišta i prostrana zemljišta sa drvećem, i u urbanim sredinama, parkovima i vrtovima; povremeno se hrani  na plantažama voća i kokosa .

Status: nalazi se samo na uobičajenim u mestima, retko ili samo sezonski na većim delovima nalazišta.

Navike: Veliki aleksandar živi u parovima ili malim grupama van sezone parenja; okupljaju se uveče u veća jata - povremeno više od hiljadu ptica - na grupi drveća ili odeljku šume; strahovito skriči u zoru u malim grupama zatim leti do mesta ishrane, oprezan i stidljiv; formiraju grupe zatvorene formacije do oblasti ishrane, brz i direktan let, često lete visoko i sa sporom ritmičkom lupom krila; Sezonska migracija u nekim regionima, glasno odazivanje, vrištanje.

Prirodna ishrana: Veliki aleksandar za ishranu koristi semenke, orase, voće, bobice, lisne pupoljke, cveće i nektar (Salmalia, Butea, Erythrina, Bassia latifolia cvetova); prouzrokuje znatna oštećenja žitarica, polja pirinča i kukuruza, kao i plantaža voća gde za ishranu uzima više voća nego što mu je potrebno.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja vrste Veliki aleksandar je od novembra do aprila, gnezde se u velikom drveću, povremeno i u velikim pukotinama zidova, ili pod nadstrešnicom, preferira trule palme i meko drveće, kao što su Salmalia malabarica, u kojima papagaji  često prave šupljine; koriste stare rupe detlića i barbet, njih papagaji dalje izdubljuju, nekad se pare u kolonijama, nekoliko parova se pare na jednom stablu; gnezdo oblažu trulim drvećem. Veliki aleksandar nosi 2 do 4 jajeta, dimenzije jaja 34,0 x 26,9 mm .

Avikultura: od srednje bučnog do bučnog papagaja, aktivan, veoma težak žvakač, izdržljiv i čvrst kada se aklimatizuje; nespojiv sa drugim pticama, samo na početku stidljiv; brzo navikne na vlasnika i može biti od poverenja.

Veliki aleksandar smeštaj: u kavezu sa zaštitnom ogradom najmanje 4,5 x 1 x 2 m ; minimalna temperatura 5 °C (41 °F); potrebna je metalna konstrukcija, potrebno je imati kutiju za gneždenje 30 x 30 x 60 cm, dno od trulog drveća.

Hrana za vrstu Veliki aleksandar : mešavina semena suncokreta, šafranike, heljde, raznog prosa, semena trave za kanarince, zobi, konoplje, mala količine kikirikija, dosta voća (jabuke, grožđe, bobice bazge), zeleniš (maslačak, cveće, Mišjakina) i povrće (celer, šipak, pola osušen kukuruz, šargarepa, slatke paprike, krastavac); hrana od jaja i biskvit za uzgoj.

Parenje Velikih aleksandara : često se postiže i nije teško, tokom udvaranja mužjak bude blizu ženke, glavu okreće od jedne strane ka drugoj i krila drži podignuta; izolovati parove, parenje može početi već u februaru, kutiju za gnezdo smestiti unutar skloništa kako ne bi ispala, leglo od 2 do 4 jaja, period inkubacije od 28 dana; period perjanja 7 nedelja, mladi su nezavisni posle 21-og dana. 

Kina Aleksandar

Ženka je sa braonkastom trakom iza perja uveta, blago svetlo perje abdomena i crni gornji kljun.
Mladunci imaju zelenu krunu i potiljak, gornji i donji kljun su i kod mužjaka i ženke roze boje, dužice tamne, mladi mužjaci sa blago svetlim perjem po abdomenu, perje odraslih razvije se za dve godine.

Rasprostranjenost: Kina aleksandar naseljava severoistočni Asam, jugoistočni Tibet i jugozapad Kine u pokrajinama Suechuan i Junan.

Stanište: planinske šume između 1.250 i 4.000 m ; povremeno ih možemo pronaći u kultivisanim područjima.

Status: što se tiče vrste Kina aleksandar tačan broj ptica na lokalitetima je nepoznat.

Navike: lete u jatima do 50 ptica van sezone parenja, u blizini naselja, bučan, dobar letač.
Prirodna ishrana: semena, voće, šumski plodovi i pupoljci listova, povremeno traga za hranom u vrtovima i poljima.

Ponašanje tokom parenja: period parenja sredina juna; gnezdi se u drveću; preferira topolu; dimenzije jaja 36.1 x 27.7 mm.

Kina aleksandar je srednje bučan papagaj, ali ima spokojnu ličnost; nakon aklimatizacije izdržljiv; veoma težak žvakač; treba redovno dopremati zalihe granja, voli da provodi vreme na dnu kaveza, zahteva standardnu temperaturu.

Smeštaj Kina aleksandar papagaja : u kavezu sa zaštitnom ogradom najmanje 4,5 x 1,5 x 2 m; izbegavajte drvene konstrukcije; mreže treba da budu najmanje 1,5 mm , minimalne temperature za novo uvežene ptice 10 °C za zaštitu od mraza, kutija za gnezdo 25 cm unutrašnjeg prečnika  i visine od 60 cm.

Hrana: mešavina semena heljde, suncokreta, šafranike, raznog prosa, semena trava za kanarince, zobi i konoplje, sveže bobice od bazge; zeleniša i povrće; šipak, polu zreli kukuruz; isklijala hrana za uzgoj golubova, kikiriki i lešnik; hrana od jaja i keks .

Parenje : često, parenje uglavnom počinje u aprilu, leglo je od 2 do 4 jaja, vreme inkubacije 23 dana; period perjanja od 8 do 9 nedelja, mladi se uglavnom bez problema uzgajaju; zreli su sa 24 meseca, ali obično su tada još uvek neplodni. 

Hijacintna Ara

Hijacintna ara rasprostranjenost: na severu Brazila na mestima duž severnih pritoka Amazona zapadno od Rio Tapajо́sa, južno preko centralnog i južnog Brazila od Piau i južnog dela Maranhа̃osa preko Gojasa i zapadnog Bahija do Minas Geraisa i Matu Grosa, istočne Bolivije i većine severoistočnog dela Paragvaja.

Stanište: Hijacintna ara naseljava otvorene i polu-otvorene oblasti sa visokim drvećem; vegetacijom, savane sa palmama i šumarcima, močvare i plavne površine sa šumarcima buriti  palmi (Mauritia sp); preferira velike šume, mnogo ređe je u kišnoj šumi i njenim obodima.

Status: Hijacintna ara živi u nekoliko oblasti izvornog staništa, nestali su iz većih delova oblasti rasprostranjenosti i smatra se ugroženom vrstom, moguće da postoji manje od 4.000 ptica, glavni uzroci zarobljeništvo, trgovina i lov.

Navike: Hijacintne are obično su viđene u parovima, porodičnim grupama ili jatima od 6 do 12 ptica, parovi i porodice se lako prepoznaju u okvirima grupe; uglavnom se mogu videti kako lete ili stoje na krajevim grana drveća ili grmlja, tada je veoma uočljiv, mogu se čuti iz daljine zbog glasnog poziva; stidljiv je u mnogim oblastima; ukoliko je ugrožen leti uvis skričeći, kruži kratko vreme, zatim ponovo sleće na drvo ili odleti; makaoi leže na visokim palmama u otverenim šumama, rano ujutro se skupljju za trebljenje na trulim stablima; to rade do oko 9.00 prepodne; par provodi tople podnevne sati u hladu lišća Attalea palmi, gde su takođe hrane plodovima palmi; grakću s vremena na vreme i teraju jedni druge, vraćaju se u odmaralište drveća oko večeri; često leti na neke značajnije visine; traga za hranom na zemlji, tamo je stidljiv i oprezan; let je talasast i sporim zamahom krila, guguće, alarmantan poziv je jak i kreštav.

Hijacintna ara prirodna ishrana: različita voća, palme, uključujući Acrocomia lasiopatha, Astryocaryum tucuma, Attalea phalerata, Acrocomia aculeata, Syagrus commosa, Attalea funifera, pored toga zrelo i nezrelo voće (smokve), orasi, bobice i povrće, u nekim slučajevima hrane se vodenim puževima (Pomacea sp); mogu da polome izuzetno tvrde orahe, često se hrani palminim orasima koje izlučuje stoka koja se nalazi na pašnjacima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja je između jula i decembra, blago varira u u zavisnosti od oblasti; gnezde se na živom i trulom drveću, palmama i pukotinama i šupljinama grebena; u šupljinama drveća između 4 i 12 m od zemlje; u proseku 50 cm u prečniku; dubine 29 cm od ulaza do dna šupljine; kasnije je često na istom nivou kao i ulaz, veličine ulaza variraju između 5 x 7 cm i 40 x 25 cm ; leglo 1 do 2 jaja, samo jedno mladunče se uzgoji, niska stopa reprodukcije, mnogo legla i gnezda sa mladuncima ne prežive zbog predatora, bolesti i premeštanja, mladi ostaju sa roditeljima neko vreme posle izlaska iz gnezda, dimenzije jaja 53,0 x 40,0 mm
.
Hijacintna ara s vremena na vreme je veoma bučna ptica, ali je nekad tiši i oprezniji u ponašanju u odnosu na druge velike makaoe, ljubopitljiv; brzo postaje poverljiv; veoma težak žvakač i ponekad destruktivan, može izgristi i veoma jaku mrežu; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve, izdržljiv i otporan kada se aklimatizuje; van sezone parenja može da bude sa drugim makaoima; tokom sezone parenja, čak ni sa manjim papagajima; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju; parovi su veoma bliski, kada ga posmatra vlasnik ili stranci često simulira kopulaciju sa podignutim repom i donjim delovima tela pritiskaju jedni druge; mnoge ptice uživaju da šetaju po tlu; često podiže i žvaće šljunak.

Smeštaj: u kavezu najmanje 10 x 3 x 2,5 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m ; metalna konstrukcija sa veoma jakom mrežom je apsolutno je neophodna, minimalna temperatura 10 °C .
Ishrana: voće i povrće (kruška, narandža, jabuka, šljiva, banana, krastavac, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak i bobice bazge), male količine brazilskog oraha, orasi, kikiriki, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trave za kanarince i raznog prosa, natopljene hrane za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovno davati vitamine (D i B kompleksa) i minerale; životinjske proteine kao što su suvi škampi i kosti sa parčićima kuvanog mesa na njima, beli hleb i hrana od jaja za uzgoj, uživa u palenti i keksu.

Parenje u : redovno se postiže, ali mnogo ređe od ostalih velikih makaoa; parenje uglavnom počinje u maju, par to signaliza svojom agresivnošću prema vlasniku, leglo je 1 ili 2 jaja, često samo jedno jaje plodno; period perjanja 90 dana, mladi se često prevrću na leđa prilikom pregleda gnezda, mladi treba da ostanu sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda, tvrda kutija za gnezdo sa debelim zidovima 60 x 70 x 100 cm, (24 x 28 x 40 inča) sa ulazom od 22 cm, (9 inča) u prečniku; treba da bude pozicionirana izvan kaveza za ptice radi lakše inspekcije. 

Plavo Zuta Ara

Plavo žuta ara rasprostranjenost: istočna Panama južno, preko severozapadne Kolumbije u dolini Magdalene i istočno od Anda od istočne Kolumbije i Venecuele preko Ekvadora i Perua, kao i Gvajane, Surinama, Francuske Gvajane, Trinidada i Brazila do Bolivije, Paragvaja i severne Argentine.

Stanište: Plavo žuta ara naseljava kišne šume, visoka i srednje gusta vegetacija, otvorene šume kao i močvare savane sa palmama i drugim drvećem u tropskoj zoni do 500 m (1.650 stopa), na lokalitetima do 1.500 metara (5,000 stopa).

Status: obično veoma društvena vrsta makaoa u prirodnom staništu, posebno u Brazilu, Venecueli i Kolumbiji, glavni razlozi uništenja staništa: zarobljavanje, trgovina i lov.

Navike: Plavo žuta ara obično živi u parovima, malim porodičnim grupama ili jatima do 20 ptica, okupljaju se po nekoliko stotina na drvećima gde se odmaraju i hrane, kao i na glinenim bedemima, viđen je i u toku jutarnjih i večernjih sati, leti od i do drveća na kojima se odmara, parovi i grupe su tada veoma uočljivi zbog svetlog perja i redovnog oglašavanja tokom leta; parovi se jasno mogu identifikovati u okviru grupe, često se nalazi na drveću gde se hrani sa Scarlet Macaws (Ara macao) and Green-winged Macaws (Ara chloroptera); tada su veoma oprezni; dok se ne uvere da nema predatora u blizini, vrlo se teško uočava u lišću visokog drveća; ostaje tih tamo, može da se otkrije kad mu ispadne hrana, ukoliko mu se pripreti odleće glasno skričeći, stidljiv u blizini naselja; let prilično brz i direktan, često samo nekoliko metara iznad vrhova drveća; sporo, tipično moćno zamahuje; pozivi su jaki rraa-aa-ri ili hrapavo kreštanje.

Prirodna hrana: Plavo žuta ara u ishrani koristi razno zrelo i zeleno voće (na pr. Mauritia vinifera, Astrocaryum sp., Bactris sp., Maximilianea), manga, oraha (brazilskog oraha, razni palmini orasi), seme (npr. Hura crepitans), bobice, cveće i jestivi delovi vegetacije na stablima; kao i insekti i njihove larve, gotovo svakodnevno leti u jutarnjim i večernjim satima na glinene bedeme kako bi se hranio na zemljištu bogatom mineralima, pretpostavlja se da tako neutrališe otrovne sadržaje zelenog voća.

Ponašanje tokom parenja: sezone parenja u Panami i severnom delu Južne Amerike između februara i juna, u južnim delovima u rasponu od avgusta do decembra; gnezdi se u živim i trulim palmama; često koristi istu stranu gnezda, ali obično se parovi ne pare svake godine, niska stopa reprodukcije kao i mnogo neuspelih gnezda sa mladuncima zbog predatora, poplava, bolesti; leglo 1 do 3 jaja, obično 2; period inkubacije 26 do 28 dana; period perjanja 90 do 100 dana; mladi verovatno ostaju sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda, dimenzije jaja 46,4 x 35,9 mm .

Plavo žuta ara je živahan i ponekad bučan papagaj, naročito rano ujutro i kasno popodne, brzo se navikne na vlasnika, radoznao, veoma težak žvakač; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve, izdržljiv; van sezone parenja mogu se držati sa drugim velikim makaima, u vrlo velikim kavezima čak i tokom sezone parenja, leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.
Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m (24 x 9 x 6 stopa) sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m (9 x 6 x 6 stopa), metalna konstrukcija, potrebne su veoma jake mreže; minimalna temperatura 10 °C (50 °F); kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 70 x 100 cm (22 x 28 x 40 inča) sa ulaza 22 cm, (8,5 inča) u prečniku.

Hrana: razna voća i povrća (naročito kruške, jabuke, šljive, banane, krastavci, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak i bobice od bazge), male količine oraha, kikirikija i brazilskog oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, pšenice, ovsa, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena golubova hrana; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovno dodavati mineralne dodatke, beli hleb i hranu od jaja za uzgoj, uživa u palenti kao i biskvitu.

Parenja: redovno postiže i nije teško; parenje obično počinje u aprilu, signalizuju od agresivnošću; mogu da napadnu vlasnike, nije izraženo udvaranje. Plavo žuta ara nosi 1 do 3 jaja, vrlo često 4 jaja, često nije svako plodno, period inkubaciju 25 do 27 dana; period perjanja od 12 nedelja, mladima treba da bude dozvoljeno da ostanu sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda; položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza; parenje je uspešnije unutra nego napolju u zemljama sa hladnim zimama, manje je agresivniji prema drugim stanarima u zajedničkim kavezima od drugih velikih makao kada se pari, ponekad dva parenja u jednoj godini.

Skarletna Ara

Skarletna ara rasprostranjenost: od istočne Paname severno preko Centralne Amerike do južnog Tamaulipasa and Oaxaca, Meksiko i od severoistočne Kolumbije u dolini Magdalena , istočno od Anda u istočnoj Kolumbiji, Venecueli, Gvajani, Surinami, Francuska Gvajani i južno preko Ekvadora, Perua, Brazila do države Mato Grossoa i Santa Kruza u Boliviji.

Stanište: Skarletna ara naseljava kišne šume, otvorene šume i savane sa drvećem u tropskim zonama do 1.000 metara (3.300 stopa), u Centralnoj Americi i na suvim ravnicama i brdovitom zemljištu  Pacifičke obale, kao i šipražju i kultivisanom zemljištu, delom obraslom šumarcima.

Status: društven u područjima pretežno sa šumom, ali ipak nije tako društven kao Plavi i Žuti Makao (Aara ararauna); nestao je iz većine delova staništa, posebno u Centralnoj Americi, glavni uzroci su gubitak staništa, trgovina i lov.

Navike: Skarletna ara je papagaj obično viđen u parovima, porodičnim grupama ili malim jatima do 30 ptica, posebno je upadljivim tokom leta, koji je redovno propraćen ’’plačom’’, često u velikim grupama na stablima kojima se hrani i naročito na glinim bedemima, ponekad se može videti 100 ili više ptica; parovi se lako uočavaju u okviru grupe; često se udružuju sa Plavim i Žutim Makaoi (Ara ararauna) i zeleno-krilni Makaoi (Ara chloroptera) na stablima gde se hrane i glinim bedemima; tada su veoma oprezni, čeka dok se svi predatori ne udalje; u šumi se teško otkriva; vrlo je tih, njegovo prisustvo je uočljivo sa kad mu ispadne voće, kada je ugrožen leti daleko glasno piskajući; blizu naselja stidljiv, redovno leti u večernjim i jutarnjim časovima između drveća odmorišta i mesta ishrane; leti prilično brzo i direktno, snažno udara krilima; poziv grub rraa-aar ili kroktanje.

Prirodna ishrana: Skarletna ara u ishrani koristi raznovrsne zrele i zelene plodove (Spondias mombin, Ilura crepitans, Ley cythis sp., Couma gulanensis, Cariocar villosu, Cariocar glabrum); mango, orasi (brazilski orasi i razni palmini orasi), semena, bobice, cveće i jestivi delovi vegetacije na stablima, verovatno i insekti i njihove larve, gotovo svakodnevno leti na glinene bedeme da se hrani na zemljištu bogatim mineralima za neutralizaciju toksina iz nezrelog voća.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja u Južnoj Americi i Panami je u periodu od oktobra do marta, u Centralnoj Americi od februara do maja; gnezdi se u živim i trulim palmama, isto gnezdo koriste svake godine, ali bez obzira u većini staništa se ne pare svake godine; niska stopa reprodukcije, mnoga jaja i mladunci su plen predatora, visokih voda, bolesti ili krađe gnezda, legla obično jedno ili dva jaja, period inkubacije od 26 do 28 dana; period perjanja od 90 do 100 dana, posle napuštanja gnezda mladunci još ostaju sa roditeljima neko vreme, dimenzije jaja 47,0 x 33,9 mm.

Skarletna ara je živ i često bučan makao papagaj; brzo postaje poverljiv, ljubopitljiv; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač, izdržljiv i otporan kad se jednom aklimatizuje; mogu se držati van perioda parenja sa drugim makaoima, tokom perioda parenja sa manjim papagajima; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom granicom 3 x 2 x 2 m , neophodna metalne strukture sa gustom mrežicom, minimalna temperatura 10 °C ; kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 70 x 100 cm sa ulaznim otvorom 22 cm (9 inča) takođe su potrebne tokom zime.

Hrana: razna voća i povrća (kruške, jabuke, šljive, banane, krastavci, poluzrele šargarepe, šipka, gloga), male količine oraha i kikirikija, kao i brazilskih oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, pšenice, zobi, semena trava za kanarince i raznog prosa; natopljene hrane za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak itd.); redovno ubacivati mineralne dodatke, beli hleb i hranu od jaja za uzgoj, uživa da jede palentu i keks.

Parenje : redovno se postiže i nije teško, parenje počinje u aprilu; makaoi postaju agresivni i napadaju vlasnike, leglo 1 do 3 jaja, često su neka od jaja neplodna; period inkubacije 25 do 27 dana; period perjanja od 12 nedelja, neophodna je opreznost prilikom kontrole gnezda , treba ih samo sprovoditi kada su makai van gnezda jer od uzbuđenja mogu da porazbijaju jaja ili oštete mladunce, posle napuštanja gnezda mladi treba da ostanu sa roditeljima neko vreme; položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza, parenje je uspešnije unutra nego napolju u zemljama sa hladnim zimama. 

Zelenokrila Ara

 Zelenokrila ara rasprostranjenost: istočna Panama i severozapadna Kolumbija, istočno od Anda od istočne Kolumbije i Venecuele i južno preko Ekvadora, Perua, Gvajana, Surinama i Francuske Gvajane do Brazilskih provincija Parana i Mato Grosoa, severne i istočne Bolivije, Paragvaja i Argentinske pokrajine Formosa.

Stanište: Zelenokrila ara naseljava zone tropskih šuma do 450 metara (1500 stopa), povremeno 1.400 m (4.700 stopa).

Status: Društveni u oblastima sa primarnim šumama, međutim uglavnom manji od Plavog i Žutog Makaoa (Ara ararauna) ili Skarlet Macaw (Ara Macao), već je nestao sa ekstenzivnih delova distributivne oblasti; glavni uzroci uništenja staništa,  trgovina i lov.

Navike: Zelenokrila ara je papagaj obično viđen u parovima ili malim porodičnim grupama, ređe u malim jatima od 6 do 12 ptica; većim skupovima pojavljuju tokom hranjenja i naročito glinenim bedemima, ponekad se tamo mogu videti i više od 100 ptica; parovi se lako uočavaju u grupi; često viđen sa Plavim i Žutim Makaom (Ararauna ara) i Skarlet Macaus (Ara Macao) tokom ishrane na drveću i glinim bedemima; tamo su veoma oprezni čeka dok se grabljivice ne udalje; uglavnom se čuju samo unutar šuma, teško se uočavaju u  lišću; vrlo je tih, njegovo prisustvo je uočljivo samo kad mu ispadne voće; kada je ugrožen leti daleko, glasno piskajući, prilično je stidljiv, brz i direktan let; karakterišu ga redovni snažni udarci krila, poziv grubo skričanje ili kroktanje.

Prirodna ishrana: Zelenokrila ara u ishrani koristi zrelo i nezrelo voće, orasi, semenje, voće i povrće, jestivi delovi vegetacije na stablima, kljunom može da polomi veoma tvrde orahe, praktično svaki dan ujutru i srednjim popodnevnim satima leti na glinene bedeme gde se hrane mineralima zemljišta koji neutrališu toksine koje sadrže zelena voća.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja između novembra i početka maja; gnezdi se u živim i trulim palmama, povremeno koristi rupe i duboke pukotine na krečnjačkim liticama; parovi se očigledno ne pare svake godine, niska stopa reprodukcije, broj gnezda sa jajima ili mladima se smanjuje zbog predatora, visoke vode ili bolesti, obično polaže od 1 do 3 jaja. Zelenokrila ara nosi 2 jaja, vreme inkubacija od 26 do 28 dana; period perjanja od 90 do 100 dana, mladi ostaju sa roditeljima neko vreme posle perjanja; dimenzije jaje 50,0 x 35,4 mm.

Zelenokrila ara može da bite bučan, ali ne tako živ kao i druge velike makao vrste, tek uvežene ptice su u početku rezervisane, ali ubrzo se naviknu na vlasnika, redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač; izdržljiv kada se jednom aklimatizuje; mogu se držati sa drugi makaoima van perioda parenja, a u vreme parenja sa manjim papagaja; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m , neophodna metalna struktura sa jakom mrežom; minimalna temperatura 10 °C ( 50 °F).

Hrana: povrće i voće (kruške, jabuke, šljive, banane, krastavac, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak, bobice bazge), male količine oraha, kikirikija i brazilskih oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovni vitaminski dodatci, beli hleb i hrana od jaja za uzgoj, uživa u palenti i keksu.

Parenje: često se postiže, mada mnogo manje od Plavog i Žutog Makaoa ili Skarlet Macaus, moguće je da je izbirljivijii od Green-wing Macaws u vrsti smeštaja i kutije za gnezdo; parenje počinje u aprilu, pokazuju povećanu agresivnost kod odraslih; mogu napasti vlasnika; leglo 1 do 3 jaja, često nisu sva jaja plodna, ukoliko se ne ometaju tokom parenja veoma su tihi; vreme inkubacije 25 do 27 dana; period perjanja 12 nedelja, mora se voditi računa o inspekciji gnezda; treba to obavljati dok odrasli nisu u gnezdu; inače uznemireni roditelji mogu da oštetete jaja ili povredite mladunce, mladi treba da ostane sa roditeljima neko vreme posle perjanja; treba im obezbediti kutije za gnezdo sa debelim zidovima 55 x 70 x 100 cm, prečnik rupe ulaza 22 cm (8,5 inča), položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Bufonova Ara

Bufonova ara rasprostranjenost: zapadni Ekvador i eventualno jugozapadna Kolumbija.

Napomena: nedavno je sugerisano da je guayaquilensis hibrid Ara ambigua i Ara Militaris, ali neki stari materijali ovo ne potvrđuju potpuno, moguće je da je hibrid zasnovan u avikulturi zbog izuzetno niske populacije Ara a. guayaquilensis i teškoća u pronalaženju odgovarajućeg partnera.

Stanište: Bufonova ara naseljava vlažne nizijske šume, sezonski suve šume, delimično obrisane površine do 650 m, povremeno i više.

Status: obe pod-vrste izuzetno retke i veoma ugrožene, glavni uzroci su trgovina i lov, uništenje staništa.

Navike: Bufonova ara živi u parovima, porodičnim grupama i samo ponekad u većim jatima od 8 do 12 ptica, uglavnom su to usamljene ptice; par se lako uočava u okviru grupe; generalno druželjubivi manje od ostalih velikih makao vrsta, nikada nije viđen u društvu sa drugim vrstama makao papagaja; preferira spoljne grane visokog drveća, dobro ga kamuflira perje, njegovo prisustvo je uočljivo samo kad mu ispadne hrana ili se odazove, prilično stidljiv, samo pristupačniji kada se hrani; brz i direktan let; karakterišu ga redovni snažni udarci krila, poziv grubo ’’plakanje’’ ili hrapavo kroktanje.

Prirodna ishrana : orasi, semenke, voće, bobice i jestivi delovi vegetacije na stablima, kljunom može da polomi veoma tvrde orahe, kao što su Lecythis costaricensis.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja verovatno između januara i aprila, ženke koje su pokupljene u februaru u Kostariki, su imale totalno oformljeno jaje kada ga izlegu,  jaje dimenzija 55.0 x 46.0 mm (2.17 x 1.81 inča).

Bufonova ara je tihi makao papagaj, čiji se glasni pozivi često čuju, manje poverljiv u odnosu na druge velike makao vrste, tek uvezena ptica u početku je rezervisana, ali ubrzo se navikane na vlasnika, mladi uzgojeni u avikulturi se brže adaptiraju; redovno im treba obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač; izdržljiv kada se aklimatizuje, uživa da pokisne u letu; mogu se držati van sezone parenja sa drugim velikim makaoima.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom, apsolutno neophodna metalna konstrukcija sa vrlo jakim mrežama, minimalna temperatura 5 °C (41 °F).

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove, dosta voća i povrća (šargarepa, jabuka, krastavac, poluzreli kukuruz, šipak i bobice bazge); zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd), male količine oraha, kikirikija i brazilskog oraha; redovni mineralni dodatci, beli hleb, keks i hrana od jaja za uzgoj, kao i većina makaoa uživa u palenti.

Parenje : Bufonova ara često se razmnožava, parenje počinje u aprilu; odrasli postaju agresivni i često napada vlasnika, uglavnom ne tako agresivni kao i druge velike vrste makao papagaja; leglo 1 do 3 jaja, često nisu sva plodna jaja, vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja; tokom inspekcije gnezda moramo biti oprezni, parenje treba da se sprovede kada su odrasli izvan, u suprotnom uznemireni roditelji mogu da oštete ili da povrede mladunce, mladi su nezavisni 2 nedelje posle perjanja, međutim, ako je moguće, treba ih ostaviti sa roditeljima na duži period, treba im obezbediti kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 55 x 90 cm, sa ulazom od 17 cm u prečniku, položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Vojnicka Ara

Vojnička ara rasprostranjenost: jugozapadna Bolivija i većina severozapadnog dela Argentine u provincijama Salta i Jujuy.

Stanište: Vojnička ara naseljava tropske šumske zone i delimično rastinjem obrasla područja, otvoreni tereni sa drvećem, grupe stabala duž vodotokova, suva i semiaridna sušna područja, četinari i hrastove šume do 2500 m (8.300 stopa); izbegava vlažna područja i kišne šume.

Status: nije društven i u mnogim mestima je već istrebljen; meksički i bolivijski su ugroženi, glavni uzroci su trgovina i lov, kao i gubitak staništa.

Navike: Vojnička ara živi u parovima, porodičnim grupama i jatima od 8 do 40 ptica van sezone parenja; par je lako uočljiv u okviru grupe; jato je upadljivo jer jako skriči; preferira spoljne grane visokog drveća, dobro ga kamuflira perje, aktivan, penje se oko granja ili leti od stabla do stabla, nije stidljiv,  može se lako uočiti, ne može se lako uočiti prilikom ishrane u stablima, a ako je uznemiren, čeka, a zatim nastavlja sa ishranom, samo odleće kada je u opasnosti, redovno leti od i do odmarališta; često zadržava znatnu udaljenost; let prilično brz, odlikuje ga redovno i sporo zamahljivanje krila, poziv promukao krik ili jako kroktanje.

Prirodna ishrana: Vojnička ara u ishrani koristi orase, semenje, voće (smokve i palmino voće), bobice i jestivi delovi vegetacije na stablima

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja od marta do avgusta, gnezdi se u šupljinama drveća i rupama u liticama krečnjaka, u nekim slučajevi u trulim borovima 20 metara (67 stopa) od zemlje; rupe za gnezdo je prvobitno iskopano od strane Carskog detlića (Campephilus imperialis) sa unutrašnjim prečnikom 33 cm, (13 inča); leglo 2 do 3 jaja, jaja dimenzije 46,4 x 32,8 (1,87 x 1,29 inča)

Vojnička ara je živahan makao papagaj često glasan, tek uvezena ptica je na početku stidljiva i povremeno divlja, ali uskoro se navikne na vlasnika i smeštaj, izdržljivi su i otporni kad se aklimatizuju; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač, leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju, mogu se držati van sezone parenja sa drugim velikim makaoima.
Smeštaj: u kavezu najmanje 6 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m , potrebna je metalna konstrukcija sa vrlo jakim mrežama; minimalna temperatura 5 °C.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljene hrane za golubove, dosta voća i povrća (šargarepa, jabuka, kruška, krastavac, poluzreo kukuruz, šipak, bobice bazge); zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd), male količine oraha, kikirikija; redovno davati mineralne dodatke, beli hleb, keks i hranuod jaja za uzgoj, uživa u palenti.

Parenje : često se postiže, parenje počinje uglavnom u junu, odrasli postaju agresivni i često napada vlasnika, leglo 2 do 3 jaja, ređe 4 jaja; vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja, ponekad osetljiv na inspekciju gnezda; mladunci su  nezavisni 2 nedelje posle izleganja; treba da ostane sa roditeljima na duže ukoliko je to moguće; gnezdo postaviti u kutiju od tvrdog drveta 50 x 50 x 80 cm, sa ulaza 17 cm, otvor u prečniku; pozicija gnezda polje, položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Ara Severa

Ara severa rasprostranjenost: od istočne Paname i zapadne Kolumbije preko istočne Kolumbije, južne Venecuele, Ekvadora, istočnog Perua i severne Bolivije i severne oblasti Mato Grossoa u severozapadnom Brazilu.

Stanište: Ara severa naseljava otvorene šume, šumske livade, prašume, savane sa šumom u okolini, ivice kišnih šuma, sekundarne vegetacije i močvare sa palmama na 1.500 metara, povremeno se nalaze u selima i kultivisanim oblastima.

Status: društven u većem delu oblasti distribucije, brojan u mnogim mestima.

Navike: Ara severa živi u malim grupama od 3 do 15 ptica van sezone parenja; povremeno u većim jatima, velika okupljanja na drveću na kojem se odmaraju, često su narandžasto-krilati Amazonke (Amazona amazonica) ili Red-bellied Macaus (Ara manilata); odmarališta su im na drveću blizu sela; tamo su bučni u zoru; odatle u grupama napustaju drveća i idu u potragu za hranom, uglavnom je viđen kako leti u toku dana, prilično stidljiv, može mu se prići samo tokom hranjenja, preferira vrhove drveća; perje ga dobro kamuflira; moguće su sezonske migracije u zavisnosti od dostupnosti hrane, brz i direktan let; poziv promukao, viče ili ubrzano ponavlja jako krokotanje.
Prirodna ishrana: semena, voća (smokve, palmino voće), bobice i orasi, kukuruz i žita u kultivisanim oblastima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja je između januara i aprila, u oblastima Mato Grossoa od oktobra do januara, uglavnom se gnezde u šupljinama trulih stabala, granama i palmama, često na značajnim visinama, u nekim slučajevima u gnezdu bude dva mladunca; dimenzije jaja 38.4 x 30.4 mm.

Ara severa je srednje bučan papagaj na bučnim makao palmama, u početku često veoma stidljiv i anksiozan, brzo uspostavlja poverenje, izdržljiv i stabilan kad se jednom aklimatizovao, kupa se i uživa u letu kada nema kiše.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1 x 2 m sa zaštitnom ogradom; preporučljiva je metalna konstrukcija; minimalna temperatura 5 °C.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, pšenice, zobi, hrane za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove; razna voća i povrća (šargarepa, jabuka, poluzreo kukuruza, šipak), zeleniš (Mišjakina, maslačak itd ); redovno konyumira mineralne dodatke, beli hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje: često se postiže, parenje počinje u maju, odrasli često postaju agresivni i napadaju vlasnika, leglo 3 do 4 jaja, obično nisu sva jaja plodna, vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja, mladi nezavisni 2 nedelje posle napuštanja gnezda; obezbediti im panj sa 25 cm unutrašnjeg prečnika, visine 50 cm , ili dijagonalu kutiju za gnezdo 25 x 35 x 40 cm sa ulaznim otvorom od 12 cm u prečniku. 

Kuba Amazonac

Prirodno stanište Kuba Amazonac papagaja: Bahami ostrva Velike Inagua i Abakus, nekada i na ostrvima Mala Abakus, Acklin, Duga.

Žive u niskim šumama i brdovitim terenima prekrivenim šumom, četinarima, povremeno u blizini plantaža i poljuprivrednih oblasti.

Kuba Amazonac je dosta retka vrsta i populacija se smanjuje zbog seče šuma naručito na pojedinim ostrvima.

Kuba Amazonaci žive u parovima, grupama ili malim grupama do 30 ptica van sezone parenja. Manje stidljiv u udaljenim područjima a oprezan u oblastima gde obitava čovek i gde su ga prethodno progonili. Bučni su u letu, ali kada se hrane su izuzetno tihi . Let im je prav i brz, poziv piskav i metalan.

U prirodi za ishranu koriste semenja, voće, ribizle, orasi, pupoljci lišća i cvetova, borova korneta, povremeno posećuju žitna polja.

Sezona parenja Kuba Amazonaca je između marta i avgusta, gnezde se u šupljinama u drveću ili koriste mrtve grane i krečnjačke šupljine do 3,2 m . Nose  2 do 5 jaja, inkubacija od 26 do 28 dana; operjaju se u  periodu 8 nedelja. Odrasli su veoma oprezni tokom gajenja mladim, ženka napusti gnezdo posle 4 nedelje a mladi su prepušteni sami sebi ceo dan, mladi ostanu sa odraslima dugo nakon napuštanja gnezda, jaja mera 28,2 mm.

Kuba amazonac se smatra srednje bučnim ili tihim papagajem. Oglašavaju se ujutru i uveče.
Prema odgajivaču su veoma poverljivi i brzo se pripitome. Znaju da budu agrsivni prema drugim vrstama naručito u periodu parenja.
Kada se aklimatizuju veoma su otporni a minimalne temperature ispod kojih ih ne treba izlagati su 10 ° C.
Potrebni su im prostrani  metalni kavezi.

Hraniti ih mešavinom semenja, suncokreta, pšenice, ovsa, semena trava i raznih bilja koje se pojavljuje u proleće i leto, semenje od četinara, bora , orasi, razno voće i povrće, posebno šargarepe i jabuka, limun, polu zreo kukuruz. Imaju redovne potrebe za mineralnim dodatcima, ponekad ih hraniti hlebom i pecivom ukoliko ga prihvataju u ishrani.

Kuba Amazonaci se razmnožavaju uspešno. Par mora da bude izolovana, uzgoj počinje u aprilu, povremeno ranije, nose 3 do 4 jaja, inkubacija od 28 dana, operjaju potpuno u periodu od 8 do 10 nedelja. Dosta su agresivni u toku parenja pa čak i prema odgajivaču.

Plavoceli amazonac

Plavočeli Amazonac prirodno stanište : jugozapad Matu Grosa, Brazil, severna i istočna Bolivija, Paragvaj i severne Argentina.

Žive u šumama, palminim šumarcima, otvorenim savana sa niskim rastinjem, često i blizini ljudskih naselja do visine 1.600 m .

Plavočeli amazonac nije ugrožena vrsta ali u nekim oblastima se broj ovih ptica smanjuje zbog izlovljavanja radi trgovine.

Žive u parovima ili malim grupama gde se mogu videti u toku dana ili hranjenja ili odmora u vrhovima drveća, a zatim vrlo miran i samo detektuje gde padaju ostaci hrane, nije stidljiv i može mu se prići, ako se uznemi ispušta piskav glas i daleko odleće. Upadljivo je bučan u toku leta. Pretežno su u toku leta u parovima a nakon povratka na drveće okupljaju se u većim grupama. Sezonske migracije su dosta česte u zavisnosti od količine hrane koju mogu pronaći. Kada se nađu na usevima izazivaju velike štete.

Prirodna ishrana Plavočelih Amazonaca im je voće, bobice, semenke, orasi, cveća i pupoljci.

Sezone parenja je od oktobra do marta, gnezda prave na drveću, isto gnezdo koriste svake godine,jaje mere 29,6 mm.

Plavočeli amazonac je srednje bučan, posebno rano ujutro i uveče, nije stidljiv, brzo postaje poverljiv prema odgajivaču , voli kupanje, tokom aklimatizacije osetljivi na gljivične infekcije.
Kada se aklimatizuje veoma je otporan ali zimi se preporučuje da temperatura bude ne manja od 5 ° C.

Hraniti ih semnjem, mešavinom semenja, pšenice, ovsa, hranom za golubove, konoplja, oskoruša sušene bobice, heljde i pasulja, borove orahe, raznim voćem i povrćem, polu zrelim kukuruzom. Potrebni mineralni dodaciu ishrani.

Razmnožavaju se uspešno a par bi trebalo da bude izolovana, parenje počinje u aprilu, takođe je moguće i tokom zime kada se drže unutar zatvorenog prostora na određenoj temperaturi oko 20 ° C i time se stimuliše razmnožavanje. Nose 3 do 4, ponekad 5 jaja, inkubacija 26 dana potpuno dobiju perje u periodu od 60 dana.

Venecuela Amazonac

Venecuela Amazonac prirodno stanište : šume, mangrovi, močvare, otvoren prostor i sekundarne vegetacije u tropskim vlažnim zonama do 650 m povremeno posećuju gradska područja, parkove i sela gde ima visokog drveća.

Venecuela amazonac se ne smatra ugroženom vrstom.

Živi u parovima ili malim grupama a ponekad u velikim jatima do nekoliko stotina ptica uživa u penjanju, glasan tokom leta i kada se nalazi na drveću ali dok se hrani je veoma tih. Ima glasan poziva, metalan i dvosložan.

Prirodnu ishranu Venecuela amazonca čini : voće, semenje, ribizle, orasi, cvetovi pupoljaka, povremeno se hrani u plantažama.

Sezona parenja u Venecueli od aprila do juna, na Trinidadu maja do jula, u Surinama od februara do marta i u Kolumbiji od decembra do februara, gnezde se u šupljinama drveća često veoma visoko. Nose 2 do 5 jaja, inkubacija oko 3 nedelje, samo ženke leže na jajima a mužijak koji boravi u blizini gnezda obezbeđuje hranu. Jaje je mere 29,1 mm.

Venecuela amazonac se smatra srednje bučnim papagajem. Izdržljiv je, oprezni u početku, ali ubrzo postaje poverljivi, uživa u kupanju.

Kada se aklimatizuje veoma je otporan ali se preporučuje da se ne drže na temperature manjoj 5 ° C.

U ishrani koristiti mešavinu semenja, pšenice, ovsa, hrana za golubove, konoplja, oskoruša sušene bobice, heljde i pasulja, razne vrste voća i povrća, pola zreo kukuruz. U ishrani potrebno obezbediti minieralne dodatke.

Razmnožavanje je uspešno i počinje od maja, nose 2 do 5 jaja, inkubacija 26 danapotpuno operjaju u periodu 8 nedelja.

Zutoceli Amazonac

Žutočeli Amazonac dužina: 40cm, raspon krila 225-245mm

Žutočeli Amazonac je rasprostranjen u Tres Marias i San Junaico-Meksiko

Nastanjuje se na raznolikim terenima sa drvećem u suvim i sparnim tropskim zonama ne ne većoj visini od 750m, može se takodje primetiti u savanama i predelima sa visokim žbunovima. Ne neretko ali po nekada se može primetiti i u obliznim selima gde dolazi u potrazi za hranom.

Kreću se u parovima, manjim grupama do 250 ptica u jatu. Visoka drveća su im najomiljenija gde i provode veći deo dana. U rane jutarnje sate se mogu uočiti na obalama manjih reka gde dolaze na kupanje. Po nekada odlaze na plantaže kafe gde nisu naj poželjniji zbog štete koju prouzrokuju..

U prirodi Žutočeli Amazonac se hrani raznim voćem (od čega su im smokve najveća poslastica), divljim jagodama i kupinama, raznim semenjem i mahunama sa vrhova drveća.

Sezona parenja u Centralnoj Americi je od Marta do Juna, u Kolumbiji  i Venecueli od Aprila do Jula i u Brazilu od Juna do Oktobra. Parenje počinje u Februarau  na ostrvima Tres Marias i u Martu na Trinidadu. Gnezdi se na visokim, uglavnom uvenulim palminim drvećima. Legu 4-5 jaja. Inkubacija traje oko 3 nedelje. Ženka prehranjuje mladunče izvan gnezda. Dimenzije jaja su: 37.4x29.1mm.

Preporučuju se sledeći kavezi: spoljni dimenzija 4x1.5x2m ili sa dogradjenim skloništem dimenzija 1.5x1x2. Preporučuje se metalna konstrukcija i temperatura držanja ne sme biti manja od 10°C.

    
Prehrana Žutočelih Amazonaca: mešavina semenja suncokreta, zrna pšenice, ovas, konoplja, očišćen suncokret i ponekada sirovi kikiriki, razno voće i povrće, zelena salata i obavezni dodaci minerala.

   
Razmnožavanje u odgajivačnicama je uglavnom uspešno, naročito oratrix i panamensis. Parovi se izoluju od drugih ptica i parenje uglavnom počinje u Aprilu i tokom leta. Mužjak proverava gnezdo pre nego sto ženka udje. Uobičajeno je da se vide 2-4 jaja u gnezdu Žutočelog Amazonca. Inkubacija traje 26 dana. Preporučene dimenzije gnezda su; 30x30x50cm. Tokom parenja su izuzetno agresivni i ne preporučuje se pregled jaja.

Milerov Amazonac

Rasprostranjenost ove vrste se proteze od Meksika i južnog Varakruza i Oaxaca preko Karibskih grebena sve do južnog Hondurasa. Nastanjen je u kišnim šumama u gore nevedenim predelima Južne Amerike, i manjim predelima Centralne Amerika, ne ne većim visinama od 1500m, na mestimično čistim predelima i žbunastim drvećima. Milerov Amazonac se kreće u parovima ili grupama ne većim od 20 ptica van parne sezone, uglavnom su primetljivi u ranu zoru ili kasno popodne. Po nekeda se mogu videti pomešani sa drugim vrstama ptica iz istog podneblja. Jako su tihi prilikom obroka. Milerov Amazonac sa ishranom počinje ranije nego ostale ptice iz okruženja oko 7h izjutra. Svakodnevno se mogu videti na obalama manjih reka gde pronalaze zalihe mineralnih soli i uz put se kupajući u plićacima reka. Veoma se dobro kamufliraju u čemu im pomaže i sopstveno perje. Uglavnom lete veoma visko i ravno.

U prirodi Milerov Amazonac se hrani raznim voćem (od čega su im smokve najveća poslastica), divljim jagodama i kupinama, raznim semenjem i mahunama sa vrhova drveća.

Sezona parenja Milerovih Amazonaca u Južnoj Americi se proteže od meseca Novembra pa sve do Februara, u Centralnoj Americi od Aprila do Juna. Gnezdi se rupama drveća i palminim krošnjama, uglavnom 20-25m iznad zemlje. Sva gnezda primećena do sada nisu imala više od 3 mladunaca. Mere jaja su 37.7x29.0mm.

U odgajivačnicama su izuzetno glasni, posebno u jutarnje časove i kasna popdneva, uživaju u kupanju i mogu se držati samo sa drugim vrstama iz Amazona.

Preporučuju se sledeći kavezi: spoljni dimenzija 4x1.5x2m ili sa dogradjenim skloništem dimenzija 1.5x1x2. Preporučuje se metalna konstrukcija i temperatura držanja ne sme biti manja od 5°C.

Prehrana: mešavina semenja suncokreta, zrna pšenice, ovas, konoplja, očišćen suncokret i ponekada sirovi kikiriki, razno voće i povrće, zelena salata i obavezni dodaci minerala.

Razmnožavanje u odgajivačnicama je uglavnom uspešno, parenje počinje u Aprilu. Tokom parenja su veoma agresivni i bučni. Uglavnom legu 2-3 jajeta, u retkim slučajevima 4. Jaja legu u intervalima od 3 dana. Inkubacija traje 24 do 25 dana. Rast perja od 60-65 dana. Tokom ovog perioda poneki mužjaci su iznenadjujuće nervozni i agresivni čak i prema odgajivaču. Mladunci se ne bi trbalo odvajati od roditelja pre 20 Nedelja.